RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Grafički prikaz stadijuma pokazuje da je prekonvencionalno moralno suđenje
karakteristično za rano, srednje i pozno detinjstvo. Konvencionalna usmerenost u
moralnom suđenju u adolescenciji postepeno preovlađuje nad predkonvencionalnim,
pored toga u srednjoj adolescenciji opažamo i postepen prelaz ka postkonvencionalnoj
usmerenosti, koja počinje u određenim grupama adolescenata (npr. studentima)
preovlađivati u poznoj adolescenciji. Tako se npr. treći stadijum moralnog suđenja po
Kolbergu kao preovlađujući pojavljuje između približno 13. i 16. godine, četvrti stadijum,
na kome je takođe suđenje na konvencionalnom nivou, približno u 16. godini.
Postkonvencionalni nivo počinje sa petim stadijumom moralnog suđenja da se uvećava
po 18. godini, mada takav način suđenja nije čest kod većine u poznoj adolescenciji a
takođe ni kod odrasle populacije.
Vaspitne implikacije
Kolberg smatra da deca treba da razumeju posledice svojih moralnih opredeljenja,
treba da slobodno odlučuju, ali i da žive u sredini u kojoj je moralnost na visokom nivou.
Dosledno svojoj kognitivnoj orijentaciji Kolberg predlaže da nastavnici podstiču rast
kroz ove stadije moralnog mišljenja pogodnim raspravama koje uključuju prave moralne
dileme iz svakodnevnog života, istorije, literature. Da bi moralni razvoj uspešno tekao
moralne poruke koje proističu iz rasprave treba da budu nešto iznad učenikovog nivoa
razumevanja.
Ako moralna objašnjenja suviše premašuju ili zaostaju za nivoom učenika ne može se
očekivati napredak.
82