RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

II Konvencionalni nivo (dogovorni)
Na ovom nivou podržavaju se očekivanja dečje porodice, grupe ili nacije; prihvataju
se i ispunjavaju dobra ili ispravna dela, bez obzira na neposredne posledice. Stavove
deteta ne odlikuje samo saglašavanje sa zahtevima autoriteta ili sa društvenim redom,
već i lojalnost s njima i aktivno podražavanje i identifikovanje sa ličnostima i grupama
uključenim u to. Motivacija za moralno ponašanje postaje unutrašnja, dok kontrola na
konvencionalnom nivou još ostaje spoljašnja. Pojedinac naime još ne razume društveni
izvor pravila, normi i zakona kao ishod iz društvenih dogovora, koje je moguće kritički
preispitivati i saglasno menjati. Konvencionalni nivo je dominantan nivo moralnosti za
većinu kultura, a u 4. stadijumu je 50-60% osoba.
3. Orijentacija vida "dobar dečko - dobra devojčica".
Ponašanje je usklađeno sa mišljenjem većine o "dobroj" ličnosti i čini se ono što drugi
odobravaju. Detetovo moralno gledište na ovom stadijumu po Kolbergu postaje
sociocentrično. U svojim suđenjima o dobrom i lošem dete pokušava da ugodi članovima
svoje referentne grupe, poštuje njihove poglede, interese, mnenja i u datoj situaciji vlada
se u skladu s njima. Prilikom moralnog suđenja dete sve češće uviđa i uzima u obzir i
nameru aktera. Dete može dostići treći stadijum moralnog suđenja, ako je razvilo
sposobnost razlikovanja između vlastite tačke gledišta i gledišta druge osobe i gledišta
(referentne) grupe. To je moguće postići tek na prelazu u stadijum formalnih operacija.
K: “Poštuj pravila da bi izbegao da te drugi osuđuju i ne podnose”
I: "Ne bi smeo da krade. Pokušao je već sve, što je mogao, i sa time je pokazao, koliko mu je
stalo do žene. Ljudima će se apotekar zameriti i neće ga više voleti."
4. Orijentacija zakonom i redom.
Odlikuje ga orijentacija ka redu i zakonu. Ispravno ponašanje sastoji se od vršenja
sopstvenih dužnosti i očuvanju reda. Unutrašnje vrednosti postaju slične društvenim
vrednostima. Na četvrtom stadijumu pojedinac u svome moralnom suđenju pravi razliku
između opštih društvenih moralnih pravila i dužnosti i onih koje priznaje njegova referentna
grupa. Da li će pojedinac u konkretnoj situaciji suđenja poštovati interese učesnika u
moralnoj situaciji, saučestvovati sa njima, zavisi pre svega od toga da li su ti interesi u skladu
sa prihvaćenim društvenim pravilima.
K: “Poštuj pravila da bi izbegao osudu od strane predstavnika zakona i reda”
I: "Sasvim je prirodno, da N hoće da obezbedi življenje svoje žene, ali... Pravila moramo slediti,
bez obzira na to, kakve emocije doživljavamo, i bez obzira na izvanredne okolnosti. Iako njegova
žena umire, N je državljanin određene države i mora se ravnati po zakonima te države."
III Postkonvencionalni nivo (autonomni)
Vrednosti se definišu nezavisno od autoriteta i zasnivaju se na autonomnim moralnim
principima: saglašavanju ličnosti sa zajedničkim standardima, pravima i dužnostima.
Moralna suđenja temelje se na principima, koji imaju opštu važnost, a ne na individualnim
potrebama pojedinca, konformisanju referentnoj grupi ili važećim društvenim pravilima.
Moralno suđenje, koje se temelji na konkretnim društveno prihvaćenim i ozakonjenim
pravilima i normama, postaje previše ograničeno, jer pojedinac saznaje, da nisu više
univerzalno upotrebljiva.
80