RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Kolbergova teorija moralnog razvoja
I ova teorija je interakcijska. Moralno rasuđivanje zavisi od intelektualnog razvoja.
Kognitivno-razvojni pristup Kolberg preuzima od Djuia (Dewey, J.) i Pijažea i redefinišući
njihova učenja provodi longitudinalne studije u raznim kulturama i stvara svoju teoriju
razvoja moralnosti. U svojim istraživanjima je upotrebljavao intervju, koji je sa ispitanicima
izvodio individualno po prikazivanju pojedine moralne dileme. U prilogu navodimo
najčešće navođenu dilemu koju je Kolberg koristio u ispitivanjima.
□ N i lek
Negde u Evropi je N-ova žena umirala od posebne vrste raka. Lekari su mislili, da bi joj mogao
pomoći samo novi lek. To je poseban oblik radijuma, koji su pre kratkog vremena otkrio farmaceut,
koji žive u istom mestu gde i N. Sastojci za lek su veoma skupi, ipak apotekar traži za taj lek deset
puta veću vrednost od realne. U terapiji bi bile potrebne male doze leka uz upotrebu više puta. N je
na sve načine pokušao da posudi novac, ali je sakupio približno polovinu cene leka. Apotekaru je
govorio da njegova žena umire, i molio ga da mu lek proda jeftinije ili da dozvoli, da ostatak plati
kasnije. Apotekar mu je odgovorio: "Ne, taj lek sam sâm otkrio i s njim nameravam zaraditi." N je
očajan i počeo je razmišljati o tom, da provali u njegovu apoteku ukrade lek za ženu. Da li bi N
morao da ukrade lek? Zašto?
Po Kolbergu moralni razvoj prolazi kroz tri nivoa a unutar svakog od njih mogu da se
razlikuju po dva stadijuma:
I Prekonvencionalni nivo (predogovorni)
Na ovom nivou razvoja dete, prilikom tumačenja pravila i u ponašanju, vodi računa o
posledicama (nagradi, kazni, izmeni uloga); polazi od svog verovanja u moć autoriteta ili
od jednostavne recipročne razmene sa obostranom koristi. To znači da je kontrola
ponašanja spoljašnja jer se standardi izjednačuju sa spoljašnjim zahtevima ili pritiscima.
1. Poslušnost, orijentacija kaznom.
Preovlađuje poslušnost i orijentacija kaznom jer dete ne razume pravila. Kazna je "ključ" za
razumevanje šta odrasli ne odobravaju. Moralno suđenje deteta odražava realističko-hedonističku
želju da se izbegne kazna, a ne dublje poštovanje prema pravilima i mišljenju odraslih. Pravila su
data "spolja" i njih ne mogu menjati, smatraju deca ovog uzrasta.
K(olberg): “Poštuj pravila da bi izbegao kaznu” 3
I(spitanik): "Ne sme da ukrade lek, jer će ga uhapsiti policajci i biće kažnjen, ići će u zatvor."
2. Instrumentalno-realistička orijentacija.
Dete veruje da je ispravan onaj postupak koji služi kao sredstvo za zadovoljenje
vlastitih potreba, a povremeno i potreba drugih. "Ako ti meni - ja ću tebi", i nema ni reči o
lojalnosti, zahvalnosti i pravednosti. Dakle, shvatanje pravednosti i reciprociteta je
pragmatično, kao uzvratna usluga. Smatra, da je vladanje u skladu sa društvenim
pravilima, potrebno zato, jer ljudi sa takvim načinom vladanja dostižu individualne ciljeve.
K: “Poštuj pravila da bi dobio nagradu, da bi stekao pogodnosti …”
I: "Ne sme ga ukrasti, jer je apotekareva svojina. Apotekar mora takođe da zaradi sa svojim
poslom. Zato radimo, da bi zaradili."
3 Kolberg je (1976, 1984), pored odgovora ispitanika na moralnu dilemu, sažeto dao i motiv
za moralno ponašanje na svakom stadijumu.
79