RAZVOJNA PSIHOLOGIJA
RAZVOJNA PSIHOLOGIJA RAZVOJNA PSIHOLOGIJA
Posebno su nađene razlike koje se odnose na detetov preoperacioni stadijum mišljenja, što stavlja pod sumnju Pijažeove zaključke o kognitivnim mogućnostima predškolskog deteta. Kao diskutabilna pitanja javljaju se shvatanja o egocentričnosti, mogućnostima serijacije, klasifikacije i konzervacije količine deteta ovog uzrasta. Donaldson je sa saradnicima (1978) proveravala egocentričnost, zaključak Pijažea da deca do osme godine ne mogu da savladaju zadatak "tri brda" (slika 21). Slika 21: Pijažeov zadatak "Tri brda'' za proveru egocentričnosti Ispred deteta na stolu je model tri planine i fotografije, na kojima su te tri planine slikane sa različitih pozicija. Detetov zadatak je, da među fotografijama najpre izabere onu, na kojoj su planine prikazane tako, kako ih vidi lutka, koja sedi naspram njega. Zaključak Pijažea izveden iz nalaza ogleda bio je da deca do osme godine ne mogu da savladaju zadatak "tri brda" zbog centracije nesposobnosti da se stavi na poziciju drugog. U svojim eksperimentima (Hjuz i Donaldson, 1978, 1979) pred dete stavljaju ukrštene pregrade i dve lutke: jedna - policajac, druga dečak. Ovi zadaci su ipak bili istovremeno interesantniji za decu i zahtevali su njihovu veću socijalnu angažovanost i autori su dobili znatno drugačije rezultate. U početnom ogledu (slika 22a) policajac je u poziciji da "vidi" pregrade B i C; eksperimentator stavlja lutku dečaka u pregradu A i pita dete da li ga policajac vidi; to se pitanje ponavlja i kad se lutka dečaka premesti u pregrade C, B ili D. Zatim se policajac premešta na poziciju da vidi pregrade A i B i od deteta traži da sakrije lutku dečaka od policajca. Slika 22: Skrivanje lutke od policajca Nalazi pokazuju da to deca uspešno čine i vrlo retko greše. Zatim je u eksperimentu uveden i drugi policajac (videti sliku 22 b) ali i sada 90% ispitanika na uzrastu od 3;6 do 5;0 godina rešava zadatak. U zadatku slike 22c 73% dece je pravilno prepoznalo kvadrate D i F kao "skrivene" prostore. U složenijoj situaciji (slika 22d) 70% ispitanika nije napravilo ni jednu grešku. Donaldson zaključuje da su deca ovog uzrasta sposobna da uzmu u obzir tačku gledanja drugoga ako dobro razumeju zadatak koji se postavlja u problem situaciji. Donaldson (1978) je ponovila i zadatke klasifikacije. U eksperimentu je šestogodišnjem detetu pokazala četiri krave igračke od kojih su tri bile crne a jedna bela. Sve krave su ležale bočno a eksperimentator je govorio detetu da one spavaju. Zatim detetu daje prvo pitanje po uzoru na Pijažea: "Da li je ovde više crnih krava ili krava?" Drugo, novo pitanje: "Kojih je krava više, crnih ili 76
zaspalih?". Na prvo pitanje tačno je odgovorilo 25% ispitanika. Na drugo pitanje bilo je 50% tačnih odgovora. Preformulisano pitanje deca bolje razumeju i uspešnija su u klasifikaciji, zaključuje Donaldson. Pijaže je pokazao da deca na preoperaconom stadijumu ne uspevaju na zadacima serijacije, zato što nisu sposobna da shvate i primene pravilo tranzitivnosti. Ukazuje da su zadaci serijacije teški deci i na nivou konkretnih operacija ako su dati u verbalnoj formulaciji. Deci od 4-5 godina su u ogledu saopštili tvrđenja: 1. Piter je istog rasta kao Dejvid. 2. Dejvid je viši od tebe. 3. Ti si istog rasta kao Džon. Na pitanje: "Ko je viši, Piter ili Džon?" posle prvog čitanja skoro sva deca su odgovorila netačno. U ponovljenom ogledu eksperimentator vodi računa da dete zapamti zadatak u celini. Kada je nekoliko puta ponovio iskaze, i tek onda postavio pitanje, 75% dece je tačno odgovorilo. Ovim se ukazuje da, pored nerazumevanja, i nedovoljno zapamćeni podaci i instrukcija mogu da sakriju realne mogućnosti deteta (Mussen et al., 1984). Donaldson je (1978) ponovila ogled konzervacije količine. U prvoj varijanti ogleda išla je po shemi Pijažea: nakon saglasnosti deteta da u dva reda ima isto dugmića, u jednom redu eksperimentator je povećao razmak između dugmića. Na pitanje: "U kom redu je sada više dugmića?" deca, od 4-6 godina, samo u 16% slučajeva tvrde da je isto, ostali misle da je u dužem redu više. Ovaj nalaz je istovetan kao i u ogledu Pijažea. U modifikovanoj varijanti ogleda sve se isto radi sem što dugmiće, umesto eksperimentatora, razmiče lutka medvedića. U tom slučaju 63% dece smatra da je količina dugmića ostala ista. Neznatna izmena u proceduri ogleda dovodi do rezultata koji otvara pitanje u kojim situacijama je i deci ovog uzrasta dostupno operaciono mišljenje. Pod uticajem nekih novijih teorijskih saznanja i rezultata empirijskih istraživanja krajem dvadesetog veka ukazano je da su i novorođenčad i odojčad kognitivno kompetentnija, da im se sposobnosti razvijaju pre nego što je to naveo Pijaže. Razvojni psiholozi koji su na poziciji kognitivno-informacione teorije posebno naglašavaju strategije mišljenja, koje se razlikuju od logičko ekvilibracijskih procesa (Case, 1985), Psiholozi kognitivno informacionog pristupa kritički ukazuju da Pijaže istražuje formalna svojstva akcionih shema, zanemarujući specifične kognitivne procese i strategije koje čine sadržaj akcionih shema. Vigotski (1978) ukazuje da je kognitivni razvoj socijalni proces i kritički analizira gledišta Pijažea o egocentričnosti dečjeg govora, odnosu jezika i mišljenja, načinu razvoja pojmova, odnosu učenja i razvoja (videti Kulturno-istorijsku teoriju Vigotskog u ovoj knjizi). Flejvel (Flavell, 1977) i Bruner smatraju da validnost Pijažeove teorije smanjuje njegovo zanemarivanje dinamičkih (emocionalnih i motivacionih) faktora ličnosti; kod Pijažea ponašanje dece se pojačava rastom kognitivnih struktura koji se odvija procesom samoregulacije; nedostaje cilj kome dete teži. Rezime Pijaže u traženju odgovara kako se ljudi adaptiraju na svoju sredinu izdvaja inteligenciju kao temeljno i jedino sredstvo da se to postigne. Osnovne konstante u Pijažeovom učenju su princip razvojnosti i stadijalnosti kognitivnog razvoja. Odlike razvojnih stadijuma su: ♦ Univerzalnost - kognitivne sposobnosti i razvoj univerzalni u svim kulturama (senzomotorni stadijum, preoperacioni stadijum, konkretne operacije, formalne operacije). ♦ Invarijantnost redosleda i različita brzina - sve osobe u kognitivnom razvoju prolaze stadijume istim redosledom i nijedan ne mogu preskočiti. Dok je redosled isti brzinu karakterišu velika odstupanja pa Pijaže ukazuje da navedene uzraste u kojima se javljaju stadijumu treba smatrati prosekom. 77
- Page 26 and 27: Uslove okoline najlakše je kontrol
- Page 28 and 29: Tehnike psihološkog istraživanja
- Page 30 and 31: Prema broju ispitanika kojima se za
- Page 32 and 33: uspešno verbalno da komunicira, da
- Page 34 and 35: aktivan 3 2 1 0 1 2 3 pasivan hlada
- Page 36 and 37: sociometrije sa nekoliko drugih va
- Page 38 and 39: • kategorije sadržaja, koje se i
- Page 40 and 41: Odnos prema drugovima: 1. druželju
- Page 42 and 43: Razvojna psihologija treba da odgov
- Page 44 and 45: Nativisti su prenaglašavali ulogu
- Page 46 and 47: azvoja i druge veoma značajne indi
- Page 48 and 49: je naučila letenje, ali je u pore
- Page 51 and 52: TEORIJE PSIHIČKOG RAZVOJA Intereso
- Page 53 and 54: nema sposobnosti za dostizanje real
- Page 55 and 56: Psihosocijalna teorija E. Eriksona
- Page 57 and 58: udružuje s identitetom nekog drugo
- Page 59 and 60: Pijažeova teorija kognitivnog razv
- Page 61 and 62: ponavljanjem akcije sekundarna kru
- Page 63 and 64: 2. Preoperacioni stadijum (od 2 g -
- Page 65 and 66: Način ispitivanja konzervacije Ogl
- Page 67 and 68: Na stadijumu konkretnih operacija d
- Page 69 and 70: Slika 17: Klackalica koju treba dov
- Page 71 and 72: Eksperimentalno mišljenje Propozic
- Page 73 and 74: dete najpre nalazi u predmetnoj del
- Page 75: • Za sticanje "fizičkog iskustva
- Page 79 and 80: Kolbergova teorija moralnog razvoja
- Page 81 and 82: Promene koje se javljaju na ovom ni
- Page 83 and 84: Kulturno-istorijska teorija Vigotsk
- Page 85 and 86: mišljenja, i prelaz od unutrašnje
- Page 87 and 88: napisan je naziv: mur, sev, lag ili
- Page 89 and 90: Na ovo se nadovezuje uspostavljanje
- Page 91 and 92: Zona narednog razvitka Jedna od ese
- Page 93 and 94: Za vreme etape 1: - postepeno se sm
- Page 95 and 96: Takva kognitivna tehnologija omogu
- Page 97 and 98: azvija zavisno od intelektualnog ž
- Page 99 and 100: pomoć crteža i slika. Na verbalno
- Page 101 and 102: Kognitivno-informacione teorije Aut
- Page 103 and 104: što su: kodiranje, kanal komunikac
- Page 105 and 106: Etološka teorija Etologija je nau
- Page 107 and 108: Slika 40: Krznena surogat majka pru
- Page 109 and 110: Ekološka teorija Ekologija ljudsko
- Page 111 and 112: dostižu vrhunac nakon godinu dana
- Page 113 and 114: »Čini mi se da američki istraži
- Page 115 and 116: Razvojna teorija humanističke psih
- Page 117 and 118: UČENJE I RAZVOJ Da li se zakonitos
- Page 119 and 120: - upoređivanje mogućnosti razvoja
- Page 121 and 122: RAZVOJ POJMOVA Proces formiranja po
- Page 123 and 124: Nađene su četiri strategije: 1. u
- Page 125 and 126: identiteta, nivo klasifikovanja i f
Posebno su nađene razlike koje se odnose na detetov preoperacioni stadijum<br />
mišljenja, što stavlja pod sumnju Pijažeove zaključke o kognitivnim mogućnostima<br />
predškolskog deteta. Kao diskutabilna pitanja javljaju se shvatanja o egocentričnosti,<br />
mogućnostima serijacije, klasifikacije i konzervacije količine deteta ovog uzrasta.<br />
Donaldson je sa saradnicima (1978) proveravala egocentričnost, zaključak Pijažea da deca<br />
do osme godine ne mogu da savladaju zadatak "tri brda" (slika 21).<br />
Slika 21: Pijažeov zadatak "Tri brda'' za proveru egocentričnosti<br />
Ispred deteta na stolu je model tri planine i fotografije, na kojima su te tri planine slikane sa<br />
različitih pozicija. Detetov zadatak je, da među fotografijama najpre izabere onu, na kojoj su planine<br />
prikazane tako, kako ih vidi lutka, koja sedi naspram njega. Zaključak Pijažea izveden iz nalaza<br />
ogleda bio je da deca do osme godine ne mogu da savladaju zadatak "tri brda" zbog centracije<br />
nesposobnosti da se stavi na poziciju drugog.<br />
U svojim eksperimentima (Hjuz i Donaldson, 1978, 1979) pred dete stavljaju ukrštene pregrade<br />
i dve lutke: jedna - policajac, druga dečak. Ovi zadaci su ipak bili istovremeno interesantniji za decu<br />
i zahtevali su njihovu veću socijalnu angažovanost i autori su dobili znatno drugačije rezultate. U<br />
početnom ogledu (slika 22a) policajac je u poziciji da "vidi" pregrade B i C; eksperimentator stavlja<br />
lutku dečaka u pregradu A i pita dete da li ga policajac vidi; to se pitanje ponavlja i kad se lutka<br />
dečaka premesti u pregrade C, B ili D. Zatim se policajac premešta na poziciju da vidi pregrade A i<br />
B i od deteta traži da sakrije lutku dečaka od policajca.<br />
Slika 22: Skrivanje lutke od policajca<br />
Nalazi pokazuju da to deca uspešno čine i vrlo retko greše. Zatim je u eksperimentu uveden i<br />
drugi policajac (videti sliku 22 b) ali i sada 90% ispitanika na uzrastu od 3;6 do 5;0 godina rešava<br />
zadatak. U zadatku slike 22c 73% dece je pravilno prepoznalo kvadrate D i F kao "skrivene"<br />
prostore. U složenijoj situaciji (slika 22d) 70% ispitanika nije napravilo ni jednu grešku. Donaldson<br />
zaključuje da su deca ovog uzrasta sposobna da uzmu u obzir tačku gledanja drugoga ako dobro<br />
razumeju zadatak koji se postavlja u problem situaciji.<br />
Donaldson (1978) je ponovila i zadatke klasifikacije. U eksperimentu je šestogodišnjem<br />
detetu pokazala četiri krave igračke od kojih su tri bile crne a jedna bela. Sve krave su ležale bočno<br />
a eksperimentator je govorio detetu da one spavaju. Zatim detetu daje prvo pitanje po uzoru na<br />
Pijažea: "Da li je ovde više crnih krava ili krava?" Drugo, novo pitanje: "Kojih je krava više, crnih ili<br />
76
Change language