RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

svakodnevnom životu. Odrasli razvijaju načine mišljenja, koji su kvalitativno drugačiji od konkretnog
ili formalnologičkog, vezani pre svega za konkretni profesionalni i socijalni kontekst, u kome deluju.
Kao ilustraciju razvoja postformalnog mišljenja odraslih navodimo Šejovu stadijalnu teoriju
kognitivnog razvoja koja obuhvata čitavu ontogenezu: stadijum sticanja znanja (detinjstvo i
adolescencija), stadijum upotrebe (rana zrelost), stadijum odgovornosti (srednja i pozna zrelost),
reintegrativni stadijum (staračko doba). Šejova teorija sve Pijažeove stadijume stavlja u "stadijum
sticanja", a dalji kognitivni razvoj posle adolescencije prikazuje kroz naredna tri stadijuma čiji nazivi
ukazuju da je autor svoje empirijske nalaze interpretirao kao promene u raznovrsnosti upotrebe
intelekta uz razvoj novih saznajnih kompetentnosti u različitim periodima odraslosti (Schaie i Willis,
1991). (Šire o ovome videti u poglavlju Odraslo doba u ovoj knjizi).
Pojam uzročnosti
Pijaže je ispitivao kako deca shvataju i objašnjavaju prirodne pojave, tumače
nastale promene. Na osnovu toga tvrdi da postoji razlika u pogledu
funkcionisanja dečjeg mišljenja i u pogledu logike (logički egocentrizam) kojom
deca dolaze do tih shvatanja, u poređenju sa mišljenjem odraslih.
Prateći razvoj shvatanja kauzalnih odnosa Pijaže nalazi sedamnaest oblika
ispoljavanja dečjih objašnjenja:
1. motivacioni uzrok - psihološka kauzalnost: sve što se dešava prouzrokovao je
čovek;
2. finalizam - "reka teče da bi stigla u jezero";
3. fenomenalizam - "kamen tone zato što je crn";
4. participacija - "senke u sobi se stvaraju zbog senki napolju";
5. magijska uzročnost - desiće se ono što ja (neko) pomisli (kaže);
6. moralna uzročnost - čamac pliva da se ljudi ne udave;
7. artificijelizam - prirodne pojave i objekte stvara čovek;
8. animizam - predmeti su živi, imaju unutrašnje "motore" koji im daju snagu;
9. dinamička uzročnost - odbačen je animizam ali predmeti i dalje imaju neku
unutrašnju snagu;
10. reagovanje okoline - predstavlja prvo dečje fizičko objašnjenje u traženju
odgovora "kako" (pedale pokreću bicikl);
11. mehanička uzročnost - (7-8 godina) odbacuje se dinamizam i okolina, uzrok je
spoljašnje dejstvo (oblake goni vetar);
12. uzročnost nastajanja - rasta tela jednih iz drugih (oblaci su nastali iz dima);
13. spajanje elemenata - stvari ne rastu već nastaju od sitnih delova (sunce od oblaka
koji se kotrljaju);
14. sheme kondenzacije, zgušnjavanja - kamen je nabijena zemlja;
15. objašnjavanje atomskim sastavom - kamen je od zrnaca peska;
16. prostorno objašnjenje - (9-10 godina) vode ima više jer je podiže zapremina
potopljenog tela;
17. objašnjenje posredstvom logičke dedukcije - (10-11 godina) to je prava uzročnost,
deca tačno odgovaraju zašto je u spojnim sudovima nivo vode isti.
Mnogi autori su u svojim ispitivanjima proveravali Pijažeove zaključke. Među njima su
zapažena istraživanja M. Jovičića (1974) koji je ukazao da je bitan sadržaj mišljenja - šta
deca objašnjavaju i koliko je to pojava koja je bliska dečjem iskustvu. Pravilna objašnjenja
72