RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

PROBLEMI PSIHIČKOG RAZVOJA
Predmet razvojne psihologije
Razvojna psihologija je psihološka disciplina koja se bavi razvojem psihičkog života.
Ona u svom predmetu izučavanja može obuhvatiti više linija razvoja psihičkih funkcija:
• filogenezu: razvoj psihičkog života u toku evolucije;
• ontogenezu: individualni psihički razvoj čoveka od začeća do smrti;
• mikrogenezu: razvoj pojedinačnog psihičkog procesa, psihičke pojave ili psihičkog
stanja;
• društveno-istorijski aspekt: razvoj psihičkog života u različitim kulturno-istorijskim
periodima.
Razvojna psihologija se bavi i teorijskim i praktičnim pitanjima psihičkog razvoja:
a. opisom razvoja psihičkog života: na pojedinim stupnjevima filogeneze, u pojedinim
istorijskim epohama, na pojedinim uzrastima, u pojedinim stadijumima ili fazama razvoja;
b. izučavanjem razvojnih procesa: vremena javljanja, tendencija razvoja, načina
menjanja, preobražavanja, promena i doslednosti, nastajanja i nestajanja;
c. ispitivanjem uslova razvoja: uticaja bioloških i sredinskih faktora - socijalnih,
ekoloških, kulturnih;
d. objašnjavanjem psihičkog razvoja: otkrivanjem uzročnih veza između uslova
razvoja, razvojnih promena i ponašanja;
e. utvrđivanjem zakonitosti psihičkog razvoja: opštih pravilnosti razvoja, povezanosti
između fizičkog i psihičkog razvoja, mehanizama prelaska iz jednog stadijuma u drugi;
f. predviđanjem razvojnog toka i ponašanja u (ne)povoljnim okolnostima;
g. usmeravanjem razvoja nalaženjem načina kako na razvoj da utičemo:
optimizujemo ga a ako je to potrebno i etično - modifikujemo ga, stvaranjem povoljnih a
ublažavanjem i otklanjanjem nepovoljnih uticaja. Tako izučavanje čovekovog razvoja ima
i praktične implikacije.
Savremena razvojna psihologija izučava ontogenetsku liniju razvoja obuhvatajući
čitav životni tok - od začeća do kraja života. Ruski psiholozi je nazivaju uzrasna
psihologija, a njeni ogranci su: dečja psihologija, psihologija adolescencije, psihologija
odraslog doba i psihologija staračkog doba - gerontopsihologija.
Od svih oblasti razvojne psihologije najranije se konstituisala i danas je najrazvijenija
dečja psihologija. Ona proučava razvoj psihičkog života u detinjstvu. Od prvih dana
nastanka, pa sve do danas, okrenuta je praktičnoj primeni u svim oblastima rada sa
decom, posebno u obrazovanju i vaspitanju. Novija ispitivanja su otkrila da su razvoj i
vaspitanje međusobno zavisni. Razvojni psiholozi različitih teorijskih orijentacija su
saglasni da učenje i vaspitanje bitno utiču na razvoj. Ruski psiholog Kon (И. С. Кон,
1991) ukazuje da se uporedo sa individualnim razvojem dešavaju promene i u socijalnom
okruženju. Otuda i sugestija ovog autora da razvojna psihologija "mora proučavati
individuu koja se razvija u svetu koji se menja".
Dečja psihologija se najčešće bavi proučavanjem razvoja u detinjstvu u celini, pri
čemu posebno proučava međuzavisnost telesnog i psihičkog razvoja. Međutim, pojedine
faze i/ili procesi razvoja mogu biti predmet posebnog izučavanja pa se, zavisno od
kriterijuma izdvajanja, javljaju: psihologija odojčeta, psihologija ranog detinjstva,
7