RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Na stadijumu konkretnih operacija dete konstruiše odmah hijerarhijske klasifikacije sa
naizmeničnim kombinovanjem silaznih (deljenje na potkolekcije) i uzlaznih (postupno
spajanje potkolekcija) postupaka. Osim toga, na stadijumu konkretnih operacija dete
shvata logički odnos inkluzije između nadređene klase i njoj podređenih klasa i shvata
kvantifikaciju inkluzije (da je podređena klasa manja od nadređene klase jer je njen deo).
Kvantifikacija inkluzije je shvatanje da je podređena klasa deo nadređene klase i da je
manja. Ispituje se tako što npr. detetu pokažemo deset drvenih perli od kojih je sedam
crnih i tri bele. ♦♦♦♦♦♦♦◊ ◊ ◊
Postavimo pitanja: da li ima više crnih ili belih perli, da li ima više drvenih ili crnih perli.
Dete na preoperacionom stupnju tvrdi da ima više crnih nego drvenih perli, jer se
usredsređuju (centriraju) na delove i ne porede celinu (koja je u opažaju razrušena) sa
delovima.
Dete na stadijumu konkretnih operacija može istovremeno da misli i o celini i o
delovima, na osnovu reverzibilnosti mišljenja, i shvata da drvenih perli ima više, jer deo
(potklasa) ne može biti veći od celine.
Na stadijumu konkretnih operacija deca već otkrivaju da određene karakteristike
objekta mogu istovremeno pripadati u nekoliko kategorija, što Pijaže označava kao
manipulaciju klasa i odnosa.
I serijacija i klasifikacija počivaju na aditivnim operacijama, bilo sa relacijama bilo sa
klasama. Ovde se spontano javljaju i multiplikativna “grupisanja” koja se odnose na više
serijacija ili više klasifikacija istovremeno.
□ Primer multiplikativne klasifikacije:
Devojčica od 6;6 g klasifikuje kvadrate i krugove, i jedni i drugi su crveni i plavi; počinje sa
kolekcijama oblika – kvadrati i krugovi, zatim ih deli prema boji (crveni i plavi), tada zapaža da se
crveni i plavi mogu spojiti nezavisno od oblika i stavlja crvene krugove ispod crvenih kvadrata, a
plave krugove ispod plavih kvadrata – što predstavlja tabelu sa dva ulaza.
Pokazuje: “Ovde su okrugli a ovde četvrtasti (horizontalno), ovde crveni a ovde plavi
(vertikalno)”.
Međutim, konkretne operacije su još uvek vezane za same objekte, moraju imati
predstavni i opažajni identitet, i zbog toga ne sagledavaju sve mogućnosti transformacije.
One se još ne odnose na verbalno iskazane hipoteze. Dete na ovom stadijumu ima
teškoća da reši takav zadatak: "Edita je viša od Suzane, Lili je niža od Suzane. Ko je
najviši?" Međutim, ako je problem zadan slikom na kojoj su tri devojčice i postavi isto
pitanje - odgovor je detetu (smešno) lak.
Pojam broja je kod deteta u neposrednoj vezi sa stvaranjem serijacije i uključivanjem
(inkluzijom) klasa. Broj je originalna nova sinteza koja se obrazuje u uskoj vezi sa
serijacijom i klasifikacijom; pojam broja nastaje kao sinteza redosleda nizanja sa
inkluzijom (uključivanjem, obuhvatanjem): [{ (1) →1}]. Dakle, dete uči brojeve prema
redosledu njihovog nizanja, a taj niz predstavlja prirodnu operacionu strukturu.
(Prebrojavanje je fizička akcija a sabiranje mentalna operacija koja ima sistem i pravila).
Merenje je prostorna operacija: sinteza deljenja i premeštanja. Operacija merenja
nastaje oko 7. ili 8. godine i prethodi joj niz faza spontanog dečjeg merenja.
- Operacija deljenja kontinuuma, odgovara inkluziji, i počiva na blizinama, a ne na
sličnostima;
- sređivanje delova, što odgovara serijaciji; i
- sinteza deljenja i premeštanja = merenje.
67