RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Konkretne operacije čine prelaz između akcija i opštijih logičkih struktura (formalnih
operacija) koje sadrže kombinatoriku i strukturu "grupe" koja povezuje dva moguća oblika
reverzibilnosti. Nalazi pokazuju da se i konkretne operacije mogu koordinirati u celovite
strukture koje Pijaže naziva "grupisanja" jer stvaraju postepena povezivanja i sadrže
kompozicije direktnih operacija.
Vrste konkretnih operacija
Serijacija
Klasifikacija
Matrice klasa
Matrice relacija
Formiranje pojma broja i aritmetičkih operacija
Operacije koje se odnose na vreme, prostor i slučaj (tzv. infralogičke operacije)
Serijacija (oko 7. godine) je sposobnost sređivanja objekata po nekom merljivom
parametru. Sistematska serijacija zahteva razumevanje dvostruke relacije > i <
(reverzibilnost redosleda). U procesu serijacije koristi se sistematska metoda kojom se
neorganizovani elementi sređuju po rastućoj ili opadajućoj veličini: porede se dva po dva
elementa, najpre najmanji, a zatim najmanji od onih koji ostaju. Metoda je operacionalna
jer se primenjuje reverzibilnost putem reciprociteta: ma koji element unapred je shvaćen
kao istovremeno veći od prethodnog i manji od sledećeg. Na istom uzrastu (7. ili 8.
godina) dete izvodi serijalne veze: dete sređuje ljudske figure po veličini i dodaje im
odgovarajuće štapove.
Serijacija pokazuje da je dete ovladalo principom tranzitivnosti, deduktivnom
kompozicijom, koja omogućava prohodnost odnosa bez ukazivanja na meru tih odnosa:
ako je A > B, a B > C, onda (mora biti da) je A > C.
Klasifikacija (oko 8. godine) je mentalna operacija kojom se grupišu predmeti u
određene klase prema datom kriterijumu, na primer: "Stavi zajedno ono što je isto".
Klasifikacija predstavlja uklapanje delova u celinu ili, obratno, rastavljanje celine na
delove.
Principi klasifikovanja:
- Klase su uzajamno isključive
- Svi članovi jedne klase imaju jedno ili više zajedničkih svojstava (intenzija klase)
- Mogućno je nabrojati sve članove klase (obuhvat ili ekstenzija klase)
Načini ispitivanja klasifikacija
Klasifikacija se ispituje tako što se deci prikažu razni predmeti (npr. geometrijske
figure, životinje, kućni predmeti itd.) i traži da “stave zajedno stvari koje su slične”
1. Nivo figuralnih kolekcija: dete stavlja elemente zajedno zato što se slažu iz bilo
kog razloga, uključujući i sličnost (npr. eksere i čekić, ili stavlja trougao na kvadrat da bi
napravio kuću).
2. Nivo nefiguralnih kolekcija: Predmeti koji su međusobno slični se raspodeljuju na
male gomile (npr. kvadrati). Kada već konstruišu jednu gomilu deca uspevaju da je
podele u potkolekcije (npr. mali i veliki kvadrati) ili da je spoje sa drugim kolekcijama (npr.
spoje kvadrate i pravougaonike nasuprot krugovima)
66