RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

mu više vremena treba da prihvati da objekt B koji se nalazi između A i C može u isto vreme da
bude desno od A i levo od C (Pijaže, 1990).
Intuitivno mišljenje dovodi do delimične akomodacije. Na primer: ako se u cev stave
bela, crna i žuta kuglica dete će predvideti da će se na izlazu kuglice pojaviti istim
redosledom. Međutim, ako se cev obrne za 180 0 ono to više nije u stanju. U prvom
slučaju dete je uspelo jer interiorizovane slike opažaja i pokreta produžavaju
senzomotorne sheme; u drugom slučaju dečju intuiciju ograničava nedostatak
reverzibilnosti: da se pored anticipiranja nastavka akcije mogu rekonstruisati njena
prethodna stanja i poništiti transformacije vraćanjem (u mislima) na početak. Na ovom
stupnju dete obrazuje strukture kvalitativnog identiteta, ali u ovim preoperacionim funkcijama
dete još nije u stanju da uzme u obzir nekoliko aspekata situacije, još nije dostiglo
logiku reverzibilnosti.
3. Stadijum konkretnih operacija (7/8 - 11 g)
U ovom stadijumu javljaju se celovite strukture grupisanja (serijacija, klasifikacija,
korespondencija) koje omogućavaju kvantifikovanje, reverzibilno mišljenje i nastajanje
pojmova konzervacije. Intuicije (interiorizovani opažaji) se preobražavaju u operacije čim
obrazuju celovite sisteme koji su kompozabilni i reverzibilni. Reverzibilnost konkretnih
operacija znači da se one mogu odvijati u dva smera, tj. da mogu biti invertovane,
obrnute. Npr. logičko ili matematičko spajanje (sabiranje) može da se preokrene u
razdvajanje (oduzimanje). Dete koje konkretno operacionalno rešava problem još uvek je
usredsređeno na manipulisanje stvarima, bez obzira što ih zamišlja.
Konkretne operacije su interiorizovane akcije koje su postale reverzibilne i one su
međusobno usklađene jer obrazuju sistem za koji u celini važe ista pravila. To je
preduslov da nastanu logičke operacije kojima se formiraju pojmovi konzervacije
(pomeranja, décalage) materije oko 7-8 godine, težine oko 9-10 godine i zapremine oko
11-12 godine), klase objekata i odnosi među njima. Konzervacija je razumevanje da se
kvantitativna svojstva predmeta (broj, količina, težina, zapremina itd.) ne menjaju uprkos
promenama u njegovom spoljašnjem izgledu. Prema Pijažeu pojmovi konzervacije
predstavljaju podvrgavanje percepcije razumu, odnosno shvatanje razlike između onoga
kako pojave izgledaju i onoga što stvarno jesu.
Formiranje konzervacija detetu olakšava shvatanje i primena dva važna logička
principa. Prvi je ekvivalentnost: ako je A = B, a B = C, onda je i A = C. Da bi se pokazala
istinitost ovog logičkog pravila nije neophodno provoditi merenje. Drugi princip sastoji se
u tome da dete shvata da objekti imaju nekoliko merljivih karakteristika koje se mogu
nalaziti u različitim odnosima, i da na to treba obratiti pažnju (decentracija). Sada dete
shvata da se mnogi termini kao što su "viši" "kraći", "tamniji", odnose ne samo na
karakteristike objekata već i na uzajamne odnose među njima. Poimanje relativnosti
odnosa omogućava detetu da istovremeno posmatra nekoliko objekata i upoređuje ih
među sobom.
Na stadijumu konkretnih operacija u ogledu presipanja tečnosti (slika 40) dete od 7-8 godina
reći će "isto je soka", "samo smo ga presipali", "ništa nismo dodali ni oduzeli (prosti ili zbirni
identitet); "možemo vratiti kao što je bilo ranije" (reverzibilnost inverzijom); "čaša je viša ali i uža, pa
je to onda isto" (kompenzacija ili reverzibilnost reciprociteta odnosa).
Pijaže počinje od ogleda o konzervaciji jer mu se čini da su oni najbolji znak za
prirodnu, a ne samo logičku realnost operacija (interiorizovana akcija koja je postala
reverzibilna). Logička definicija: operacija je ono što transformiše stanje A u stanje B,
ostavljajući prilikom transformacije bar jedno svojstvo invarijantnim, sa mogućim
vraćanjem B u A koje poništava transformaciju.
64