RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Tercijarna kružna reakcija dovodi do namernog i sistematskog ispitivanja svojstava
predmeta što predstavlja pravu kognitivnu aktivnost. Dete otkriva zahteve sredine i prema
tome počinje da modifikuje svoje ponašanje. Kada se gestovnoj i glasovnoj signalizaciji
predmeta i radnji pridruži korišćenje simbola onda akcija prelazi na unutrašnji plan: dete
razmišlja pre radnje. Simbolička misao se manifestuje kroz odloženu imitaciju, simboličku
igru i uključivanje govora u pokazivanje.
Inteligencija se javlja mnogo pre pojave govora - ali to je praktična inteligencija koja
koristi opažaje i pokrete organizovane u "akcione sheme" (korišćenje sredstva za
dohvatanje cilja: sa 11 meseci povlačenjem pokrivača, sa 18 meseci korišćenjem štapa).
Dete počinje sa "eksperimentima" (bacanje predmeta) i koordiniranjem izgrađenih
akcionih shema.
Inhelderova dodaje da se koordiniranje akcija vrši pomoću recipročne (uzajamne)
asimilacije. Koordinacije mogu:
- međusobno povezivati akcije subjekta i
- odnositi se na detetove akcije na objekte, i obratno.
Koordinacijom počinje praktična inteligencija. To dovodi do obrazovanja objektivnog
univerzuma u kome se sopstveno telo pojavljuje kao elemenat (kao i drugi elementi), i
kome se suprotstavlja unutrašnji život, smešten u vlastitom telu subjekta.
Ovu intelektualnu revoluciju obeležavaju četiri procesa:
1. Obrazovanje kategorije objekta - krajem prve godine javlja se traganje za objektom
van vidnog polja i to je početak eksternalizacije materijalnog sveta.
2. Obrazovanje kategorije objekta omogućava obrazovanje kategorije prostora - dete
uspeva da rekonstruiše putanje, predviđa kretanje, koordinira pokrete - a to je tesno
povezano sa senzomotornom inteligencijom.
3. Obrazovanje kategorije vremena - paralelno sa objektivacijom uzročnosti dete
uspeva da rekonstruiše kratke vremenske nizove.
4. Obrazovanje kategorije uzročnosti - uzročnost je najpre povezana sa sopstvenom
aktivnošću u njenom egocentrizmu. ("magijsko - fenomenistička"). Tokom druge godine
dete razabira uzročne odnose među objektima i na taj način, ono objektivira uzročne
odnose i smešta ih u prostor.
Sve četiri kategorije samo su praktične ili čisto akcione, a još uvek nisu pojmovi u
pravom smislu reči.
Pijažeov rezime: «Ukratko, u svim oblastima otkrivamo vrstu kopernikanske
revolucije, koja omogućava senzomotornoj inteligenciji da izvuče zametke razuma iz
njegovog nesvesnog i radikalnog egocentrizma, da bi ih smestila u "univerzum" koji je
toliko "praktičan", a tako malo "refleksivan"». Inhelder dodaje da će tek zahvaljujući
semiotičkoj funkciji te akcije postepeno prerasti u misaone operacije.
Stupanj senzomotornog razvoja se pomera sa podstupnja mentalnih kombinacija, na
same sposobnosti reprezentacije, koje se pojavljuju između osamnaestog i dvadeset
četvrtog meseca. Dete sada na okolinu oko sebe ne deluje više neposredno (sa probama i
greškama), nego je mentalno sposobno da zamisli (predvidi) svoje aktivnosti pomoću
predstava o realnosti (ima uvid). Postojanost predmeta je u tom periodu potpuno razvijena,
jer je mališan sposoban da u mislima takođe predstavi i premeštanje predmeta, koje
neposredno (stvarno) nije videlo.
62