RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Psihosocijalna teorija E. Eriksona
Erikson je pošao od Frojdove psihoanalize i stvorio svoju psihosocijalnu teoriju
razvoja. Međutim, Erikson je svojom teorijom napravio radikalan zaokret u
psihoanalitičkom učenju. To je ego psihologija, jer je ego prihvaćen kao glavni sistem
ličnosti, njenog funkcionisanja i njenog razvoja. Ego dobija status autonomne strukture
koja je odlučujuća za socijalnu adaptaciju pojedinca. Razvoj ličnosti deteta se povezuje
sa međuodnosima sa porodicom i socijalnom sredinom, uključujući i društveno istorijske
činioce. Konačno Erikson svojim učenjem obuhvata čitavu ontogenezu, od rođenja do
kraja života. Erikson se razlikuje od Frojda i u shvatanju da konflikti ličnosti ne moraju da
se završe traumom; ego ima svojstva i mogućnosti da lične i psihosocijalne krize savlada
i iz njih izađe jači i adaptabilniji.
I Erikson u svojoj teoriji polazi od genetički uslovljene stadijalnosti dečjeg razvoja, da
su raniji stadiji osnova kasnijih, ali oni su nazvani psihosocijalnim jer u svakoj fazi razvoja
postoji poseban odnos i uticaj socijalne okoline i pojedinca. Sam Erikson uviđa da je od
početnog prikupljanja dokaza za Frojdovo učenje došao do svoje nove teorije. O tome on
kaže: "Tek sam postupno shvatio da svako izvorno posmatranje već podrazumeva neku
promenu u teoriji. Naučna klima se toliko izmenila da stare i nove teorije odista ne mogu
da se porede". (Prema Evansu, 1988, str. 319).
Razvoj svake ličnosti prolazi kroz osam faza u kojima se pozitivno/negativno
ostvaruju razvojni zadaci. Pojavljivanje pojedinih stadija determinisano je načelom
epigeneze. Pod ovim načelom Erikson (1963) podrazumeva da se stadiji pojavljuju po
planu, da svaki ima "svoje presudno i kritično vreme" nastajanja u kome je energija u
njega investirana, što je preduslovljeno kodom sazrevanja. Razvojne faze su povezane
integrativnim učenjem a prelaske prati kriza zbog pomeranja energije na razvoj nove
faze. Prema tim specifičnim psihosocijalnim krizama Erikson je imenovao razvojne
stadijume. Erikson još dodaje da epigeneza "označava da se nešto razvija preko ili povrh
nečega drugog u prostoru i vremenu". Tu hijerarhiju stupnjeva prikazuje epigenetski
dijagram (slika 11).
Slika 11: Epigenetski dijagram
VIII STAROST INTEGRITET -
OČAJANJE
VII ODRASLO DOBA PLODNOST -
STAGNACIJA
VI MLAĐE
INTIMNOST -
ODRASLO DOBA
IZOLACIJA
V ADOLESCENCIJA /
IDENTITET -
GENITALNI
KONFUZIJA ULOGA
IV ŠKOLSKO DOBA/
UMEŠNOST -
LATENCIJA
INFERIORNOST
III PERIOD IGRE/
INICIJATIVA -
FALUSNI
KRIVICA
II DETE /
AUTONOMIJA -
ANALNI
STID, SUMNJA
I ODOJČE /
ORALNI
POVERENJE -
NEPOVERENJE
1 2 3 4 5 6 7 8
1. Faza sticanja poverenja/nepoverenja obuhvata prvu godinu (oralna faza);
najvažnija je majka i njena nežnost, briga i afektivna komunikacija sa detetom. Dakle,
osnovni način delovanja ega je prijem, koji nije samo oralnim putem kao kod Frojda, sa
kojim dete obezbeđuje stvari koje su mu potrebne, npr. hrana, ispitivanje okoline,
komunikacija. Doslednost davanja/primanja razvija poverenje i unutrašnju sigurnost.
55