RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

nema sposobnosti za dostizanje realnih objekta to ego pozajmljuje energiju od ida i
razvodi je u razne psihičke procese - sekundarne procese. Međutim, iako je sekundarnim
procesima stekao monopol nad psihičkom energijom, ako ne udovolji zahtevima koji
dolaze iz ida ego gubi energiju - id ponovo preuzima snagu. Time se objašnjava zašto
neuspešna ličnost ima slab ego i obrnuto - uspešna ličnost ima snažan ego; ako na
dozvoljen način dostigne cilj ego uvek zadrži deo preostale, neutrošene energije
investirane u tu aktivnost. Ego deo energije koristi za obuzdavanje ida (antikateksa). Za
rešavanje pritiska superega na ego koriste se odbrambeni mehanizmi. Treba dodati da
ego koristi deo energije za održavanje integriteta tri sistema, zadatke organizacije ličnosti.
Mehanizam identifikacije daje energiju superegu jer pomoću katekse sa roditeljem dečji
superego dobija energiju iz ida. Pošto pohvale smanjuju tenziju a kazne je povećavaju,
dete češće čini ono što očekuje da će biti hvaljeno i tako introjektuje moral, preuzima
roditeljske ideale i zabrane (savest).
U novijoj verziji teorije Frojd govori o instinktima života (eros) i smrti (tanatos). Prvi je
najviše tumačen kroz seksualni nagon a drugi proizvodi agresivnost i destruktivnost
ličnosti.
Stupnjevi razvoja ličnosti su konstantnog redosleda.
1. Pregenitalni stadijum, prvih pet godina u kojima se formiraju najvažnije osnove
ličnosti. Ovaj stadijum ima tri faze razvoja:
• oralnu fazu, vezana je za prvu godinu života tokom koje je pažnja odojčeta
usmerena na zonu usta;
• analnu fazu, vezana je za drugu i treću godinu života kada se dete uči da vrši
kontrolu izlučivanja i uspostavi higijenske navike;
• falusnu fazu, četvrta i peta godina, karakteristična je po auto-erotskoj orijentaciji
deteta (narcističke katekse) i tendenciji vezivanja za roditelja suprotnog pola i
ambivalentnom odnosu prema roditelju istog pola (Edipov/Elektra kompleks).
Ako u bilo kojoj fazi dođe do osujećenja, frustracija, može doći do fiksacije izvesne
količine energije i tendencije da na kasnijim uzrastima ličnost traži izvor zadovoljstva u
aktivnostima te faze (oralnoj, analnoj, autoerotskoj).
2. Period latencije, između šeste i dvanaeste godine, kada je energija libida
prigušena, skrivena, a dete ispoljava snažnu radoznalost i želju da saznaje, uči.
3. Genitalni stadijum, počinje sa periodom puberteta i odlikuje ga: "grananje" psihičke
energije i "investiranje" u nove objekte, veće interesovanje za sebe i druge ljude,
uspostavljanje heteroseksualnih veza, a vidljivi su znaci ubrzanog emocionalnog
sazrevanja i socijalizacije.
Kritički osvrt i pedagoške implikacije teorije
Kritičari su zamerili Frojdu što je u svoju koncepciju ličnosti ugradio zastarelu teoriju
instinkta i prenaglasio predodređenost ponašanja biološkim faktorima; od mnogih su
odbačeni i stavovi o svemoćnosti polnog nagona i urođenoj agresivnosti. Mehanizam
motivacije i struktura ličnosti stavljaju se u zavisnost od spoljašnjih faktora: uticaja kulture,
psihosocijalnih odnosa.
Neopsihoanalitičari, pak, zameraju akademskoj psihologiji što je od psihoanalize
preuzela samo učenje o mehanizmima odbrane ličnosti. Oni ukazuju na potrebu većeg
53