RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Psihoanaliza kao teorija razvoja
To je biološko instinktivistička teorija. Frojd je pretendovao da dâ učenje o psihičkoj
delatnosti ličnosti u celini ali je najviše i najuspešnije razradio njen dinamički aspekt, pa je
neki autori i označavaju kao psihodinamičku teoriju.
Frojdova psihoanalitička teorija, izložena u prvim radovima na početku XX veka,
primljena je kao revolucionarna koncepcija jer je različito poimala čoveka i njegovu
prirodu od tadašnjih tradicionalnih shvatanja i tumačenja čoveka. Ona je na mesto
shvatanja da je čovek svesno, racionalno i odgovorno biće, jer slobodno bira kako će
postupiti, dala potpuno drugačiju koncepciju čoveka prikazujući ga kao biće
determinisanog ponašanja kod koga nesvesni procesi dominiraju nad svesnim. Langer
(1981) sažima psihoanalitički model na shvatanje da je "čovek konfliktno biće koje na
delanje i rast podstiču sopstvene strasti odnosno instinkti i zahtevi koje postavlja spoljni
svet".
Prema Frojdovom učenju strukturu ličnosti čine tri sistema ili instance: id, ego i
superego. Id je biološka, ego psihološka a superego socijalna komponenta. Osnovna
struktura ličnosti stiče se u ranom detinjstvu - "dete je otac čoveka".
Id je izvor energije i najstariji je deo ličnosti: id sadrži sve što je nasleđeno od predaka
uključujući i instinkte i potpuno je nesvestan. Idom vlada princip zadovoljstva i zato on
sprovodi redukciju nastale tenzije u organizmu. Tenzija ima četiri izvora: (1) procesi
rašćenja, (2) frustracije, (3) konflikti i (4) ugrožavanje. Za redukciju tenzije idu su na
raspolaganju refleksne aktivnosti i primarni procesi, zamišljanje (predstava) objekta. Id
nema dodira sa svetom realnosti i primarni procesi ne mogu da zadovolje potrebu te
angažuje ego koji sekundarnim procesima, psihološkim funkcijama koje su u skladu sa
principom realnosti, postiže zadovoljenje različitih instinkta, poštujući zakone logike i
morala (zahteve superega). To je osnova za razvoj ega, ali učenje novih metoda koje će
redukovati tenziju predstavlja i razvoj ličnosti u celini.
Kada dete shvati da i svoj ego treba kontrolisati, da ne bi došlo do sukoba sa
drugima, počinje upravo proces socijalizacije. Zahteve društva dete ugrađuje u sebe, u
svoj najviši psihički sloj: superego. Superego (nadja, kontrolni deo ličnosti), se razvija
između treće i šeste godine. Superego ima tri izdvojene funkcije: savesti,
samoposmatranja i ideala. On se razvija mehanizmom identifikacije, preuzimanjem uloga
i vrednosti, na šta je dete primorano zbog sukoba i osujećenja. Razvija se kroz interakciju
sa roditeljima i odraslima, koji istrajavaju u spoljašnjem nadziranju načina zadovoljenja
dečjih potreba. Dete postepeno taj nadzor interiorizuje i preuzima norme i standarde
ponašanja. Kad se formira superego, ego se suočava sa zaista složenim usklađivanjem
zahteva ida, sredine i superega
Frojd pod dinamikom ličnosti podrazumeva način i puteve raspodele psihičke
energije i uzajamne odnose pojedinih instanci ličnosti pri zadovoljenju potreba. Instinkti su
određeni kvantum energije a njihov izvor su potrebe (tenzija - telesno uzbuđenje) a
psihički predstavnik je želja (zamišljeni objekt). Cilj je redukcija tenzije dostizanjem
objekta; ponašanje je "kretanje od tenzije do redukcije tenzije". Otuda su karakteristike
instinkta regresivnost i konzervativnost, vraćanje prethodnom stanju i njegovo
održavanje. No, psihička energija ima sposobnost pomeranja na nove objekte što dovodi
do substitutivnih aktivnosti, što je uslov normalnog razvitka ličnosti jer tako nastaju
interesi, ukusi, stavovi i navike ličnosti.
Poseban oblik energije pomoću kojih instinkti deluju Frojd naziva libidom. Na početku
id ima svu energiju i koristi je za refleksne aktivnosti. Nakon prvih osujećenja razvijaju se
primarni procesi a energija se investira u predstave objekta (kateksa objekta). Pošto id
52