RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

je naučila letenje, ali je u poređenju sa kontrolnom grupom trajno zaostajala u veštini
letenja.
48
Slika 10: Ilustracija utiskivanja (impriting)
Etolog Lorenc utiskivanje prikazuje kao:
♦ proces stvaranja privrženosti kod
mladunčadi nekih vrsta;
♦ urođeni obrazac ponašanja (biološki
programiran, karakterističan za vrstu, važan
za opstanak, …)
♦ urođeni podsticajni sklop = draž koja se
kreće;
♦ reakcija = praćenje i privrženost;
♦ senzitivno razdoblje: oko15 sati nakon
rođenja.
Kritični period i kod dece je invarijanta ontogeneze i označava optimalni raspon
vremena u kome se organizam odlikuje povećanom senzitivnošću na određene spoljne
i/ili unutrašnje faktore, čiji uticaji upravo na datoj tački razvoja, a ne na nekoj drugoj,
ostavljaju naročito značajne, (ne)povoljne posledice. Kritični periodi kod ljudske vrste
imaju značajnu praktičnu - pedagošku važnost: optimalni razvoj će se dogoditi ako nužni i
dovoljni podsticaji iz okoline dođu blagovremeno. Na primer, za razvoj govora senzitivni
period počinje od druge godine i traje do puberteta. Za optimalan razvoj govora bitno je
da se govor neguje od početka. Ako razvoj započne u nepovoljnim uslovima a potom
dete pređe u podsticajnu sredinu, pozitivne promene su utoliko veće što se dete ranije
premesti u povoljnije uslove.
Šmit ukazuje da je dete zahvaljujući svojstvu senzitivnosti, plastičnosti - vaspitljivo.
Dete je biće koje mora da uči i da se vaspitava. Ono se ne rađa sa ljudskom prirodom,
tek procesom humanizacije ono stiče karakteristike čoveka. Na to ukazuje i Motegju
(Montagu, 1955) u stavu da "biti čovek nije status sa, već prema kome se dete rađa".
Razvojna kriza
Razvojna kriza se javlja u momentu "socijalnog prelaza", kada je ravnoteža narušena
zbog pojave novih potreba i reorganizacije motivacione sfere ličnosti. Nijedan psihofizički
ili socijalno-psihološki događaj u kome najčešće dolazi do razvojne krize (prelazak iz
jedne razvojne sfere u drugu, polazak u školu, početak polne zrelosti, stupanje u brak...),
ne može biti potpuno shvaćen ako se ne dovede u vezu sa: (a) hronološkim uzrastom
osobe, (b) njenom grupnom pripadnošću i (c) vremenom zbivanja tog događaja -
kulturno-istorijskom varijablom.
Vigotski (1984, 1996) posebno izdvaja razvojne krize: novorođenčeta (prelazni period
od uterinog ka spoljašnjem, individualnom životu); prve godine (prelazak na uspravni hod