RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

- Pri savlađivanju motornih navika i veština javlja se tendencija ka sve većoj
ekonomičnosti mišićnog napora. Na početku učenja radnje javljaju se suvišni pokreti i
ulaže veći napor nego što je potrebno. Savlađivanjem veštine pokreti se svode na
neophodne, a upotrebljava se i stvarno potrebna energija. Ova pojava se ispoljava i kod
prvaka pri učenju pisanja.
- Sa uzrastom se javlja funkcionalna asimetrija organa, prelaz od bilateralnog ka
unilateralnom korišćenju organa. Na primer, kod većine slučajeva kod upotrebe ruku
javlja se dominantno korišćenje desne ruke.
• Na razvoj u celini i razvoj pojedinih funkcija deluje princip stadijalnosti.
- Razvoj prolazi kroz kvalitativno različite razvojne faze. Mogućnosti reagovanja
deteta se uvećavaju na višim fazama razvoja; u interakciji sa detetom mora se o tome
voditi računa jer će ono moći da odgovori zahtevima koji su primereni njegovom nivou
razvoja.
- U okviru razvoja pojedinog deteta postoje velike razlike u brzini razvoja pojedinih
funkcija i sposobnosti (heterohronija). Otuda i upozorenje da "dete nije jednako udaljeno
od odraslih u svim oblastima razvoja" (Ivić, 1983, str. 17). Ovo je od posebnog značaja za
komunikaciju i interakciju odraslih i deteta, odnosno za podsticanja razvoja.
- Od ranog uzrasta dete je vrlo aktivan činilac sopstvenog razvoja. U izboru aktivnosti
ono je i selektivno - "od svih mogućnosti uticaja iz okoline ono je veoma prijemčivo za
neke - one koje idu u susret njegovim razvojnim i ličnim potrebama" (Ivić, 1983, str. 18).
Ako odrasli pažljivo opservira aktivnosti koje dete samo započinje onda će svojim
prikladnim, nenametljivim uključivanjem moći da ih obogaćuje i time podstiče razvoj.
• Uslovi razvoja - kvalitet sredine (fizičke i kulturne) u ranom detinjstvu "imaju velike
neposredne i izvesne dugoročne posledice" na razvoj (Ivić, 1983, str. 20).
Najveći broj istraživanja bavio se lišavanjem ili osiromašenom fizičkom i kulturnom
sredinom, odnosno obogaćenom i stimulativnom sredinom. Praćen je uticaj fizičke i
senzorne sredine, mogućnosti za motoričke i intelektualne aktivnosti, socijalne interakcije
i emocionalnu sigurnost. U oba slučaja nalazi ukazuju na neposredne i dugoročne
(ne)povoljne efekte. Uključivanje dece iz osiromašene sredine bilo u predškolsku ili
školsku ustanovu ne smanjuje zaostajanje u razvoju za vršnjacima, razlike se čak i
uvećavaju.
Kritični periodi razvoja
Kritični period je optimalni raspon vremena u kome mora doći do međusobnog uticaja
naslednih struktura i okoline - mora doći do odgovarajuće aktivnosti bioloških struktura
pod uticajem povoljnih stimulusa iz sredine. Ukoliko odgovarajući uslovi i podsticaji
izostanu doći će do gubljenja ili značajnog umanjenja bioloških osnova/dispozicija za
razvoj sposobnosti.
K. Lorenc navodi da pače neposredno posle izleganja sledi pokretni objekt koji prvi
vidi; ako je to patka-majka, pače će ići za njom, bežati kod nje u slučaju opasnosti. Ali,
ako u kritičnom periodu pače kao prvi objekt vidi, na primer, čoveka - ono će utisnuti
njegov lik i slediti ga (slika 10), čak i kasnije kad se pojavi odrasla patka.
Denisov (W. Dennis) ogled sa mišarima u kome je upotrebio postupak sprečavanja
aktivnosti postao je klasičan primer. On je eksperimentalnu grupu mladih mišara držao u
kavezu još deset nedelja od trenutka kada je kontrolna grupa, koja se nalazila u prirodnim
uslovima, počela da vežba letenje. Kada je eksperimentalnu grupu pustio iz kaveza ona
47