RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

zovana operacija se izvodi na mentalnom planu, sve sažetije i uopštenije, automatski. Ruski psiholozi
posebno ukazuju da se ovom metodom planski i sistematski vodi učenje i razvoj.
TEORIJA IGRE - matematički model koji se koristi u istraživanju konfliktnih situacija i procesa ili procesa
i mehanizama donošenja odluka. Pri tome se uzima u obzir interakcija više relevantnih varijabli
i izračunava optimalan ishod.
TEORIJA UMA - su misli i uverenja, koja se odnose na misaoni svet. Odnosi se na detetovo poimanje
i razumevanje vlastitih mentalnih stanja i mentalnih stanja drugih ljudi.
TEORIJE RAZVOJA - teorija o psihičkom razvoju ima veoma mnogo, a tome treba dodati da o razvoju
govore i teorije ličnosti. Razvojna teorija je sistematski niz tvrdnji i principa, sa kojima autor objašnjava
razvoj pa oblikuje okvir za postavljanje hipoteza, koje je potrebno u istraživanjima potvrditi.
Psihoanalitička teorija razvoj deli na faze polazeći prvenstveno od psihoseksualnog razvoja, ali kako
proučava i razvoj ličnosti iz toga proizilaze određene sugestije i za vaspitanje i obrazovanje. Sledbenici
psihoanalize dali su i teoriju psihosocijalnog razvoja deteta - gde se posebno ističe
Eriksonova periodizacija koja daje razvojne zadatke za osam faza koji mogu imati pozitivne/ negativne
ishode i posledice. Pijažeova teorija govori o stadijalnosti intelektualnog razvoja, Kolbergova o
stadijalnosti moralnog razvoja, Vigotski daje kulturno-istorijsku teoriju razvoja koja kao ključ za razumevanje
psihičkog razvoja uzima učenje, vaspitanje i obrazovanje (socijalni konstrktivizam) - proces
interiorizacije. Iz ovog učenja proizašla je teorija etapnog formiranja umnih radnji. Navedene i
druge teorije razvoja sve više uvažavaju društvenu prirodu čoveka i ukazuju da su vaspitanje i psihički
razvoj međusobno povezani i zavisni.
TEORIJE UČENJA - postoji više prilaza problemima učenja. Prvu grupu teorija čine one koje učenje
objašnjavaju specifičnim asocijacijama (uslovljavanjem, operantnim učenjem, zakonom efekta).
Druge vide učenje kao opštu i celovitu promenu strukture (geštalta). Kognitivna teorija naglašava
da je učenje proces saznanja a ne sticanje novih odgovora (reakcija). Po ovoj teoriji uviđanje je
osnova procesa učenja (čime se približava geštalt teoriji). Kulturno - istorijski prilaz govori o procesima
interiorizacije/eksteriorizacije, i iz njega proizilazi teorija etapnog formiranja umnih radnji.
TERATOGEN - je činilac, koji uzrokuje malformacije; koji prouzrokuje nakaznost ploda; npr. teratogeni
lekovi (talidomid); teratogena oboljenja (rubeole).
TERATOGENEZA - je nastajanje malformacija.
TEST - merni instrument sastavljen od niza zadataka (problema), sistematski odabranih, pomoću
kojih se na objektivan način, na uzorku ponašanja, ispituju (mere) sposobnosti, osobine ličnosti ili
znanje pojedinca. Da bi test bio standardizovan merni instrument potrebno je da poseduje merne
karakteristike: validnost, pouzdanost, osetljivost i objektivnost, da ima standardizovano uputstvo za
zadavanje i ocenjivanje i norme za vrednovanje dobijenih podataka
TESTIRANJE HIPOTEZE - proveravanje radne hipoteze i dobijanje povratnih informacija; u psihometriji
nulta hipoteza se proverava kao definisana i operacionalizovana pretpostavka koja se testira
pomoću statističko-matematičkih modela opisa i zaključivanja.
TEŽNJA - opšti izraz za usmerenost ponašanja koja proizilazi iz nagona i motiva; ona nije, kao želja,
usmerena ka određenom objektu već ka nekoj vrsti objekata i situacija.
TIPOLOGIJA LIČNOSTI - klasifikovanje pojedinaca na osnovu dominantnih osobina ili oblika ponašanja
u tipove. Tipologije su najčešće bile zasnovane na psihičkim osobinama i telesnoj konstituciji.
Najstarija je Hipokratova tipologija temperamenta koja u osnovi razvrstava pojedince prema
dimenzijama: emocionalnost / neemocionalnost, promenljivost / nepromenljivost. Pavlov je te dve
dimenzije spojio u jedinstvenu dimenziju stimulacija / inhibicija. Jung svoju tipologiju razvija duž
dimenzije ekstravertnost / introvertnost. Međutim, u savremenoj psihologiji češće se koristi pojam
sindromni tip ličnosti - u kome se povezano javlja više osobina, ali ni jedna nije posebno dominantna.
423