RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Razvojna psihologija treba da odgovori na pitanja KOJE i KADA se javljaju psihičke
pojave i ponašanja; KAKO se odvija proces razvoja i ZAŠTO se na određenom uzrastu
pojavljuju ti psihički fenomeni i ponašanja.
Naučno proučavanje razvoja najpre je bilo usredsređeno na opis razvoja u pojedinim
periodima sa ciljem da se ustanove uzrasne norme razvoja. Savremena razvojna psihologija
se mnogo više bavi objašnjenjima razvoja: zašto i kako dolazi do promena u ponašanju i koji
uzroci utiču na te promene, nego normama. Pri tome ona traga za (ne)povoljnim uslovima i
uticajima na razvoj. Ispituje promene i doslednosti, napredovanje u razvoju i na temelju toga
pravi prognozu narednog razvoja i nalazi načine kako na razvoj da utičemo: optimizujemo ga
a ako je to potrebno i etično - modifikujemo ga.
Najčešće istraživani problemi razvoja koji traže naučno tumačenje razvojne
psihologije, jer su značajni kako za objašnjenje razvoja tako i za vaspitno-obrazovnu
praksu, su:
- određivanje pojma zrelosti,
- činioci koji utiču na psihički razvoj,
- zakonitosti psihičkog razvoja,
- kritični periodi razvoja,
- razvojne krize,
- razvojni konteksti.
Pojam zrelosti
Pojam zrelosti se koristi u više značenja.
• Zrelost kao najsavršeniji oblik ponašanja
Autori koji govore o stadijalnosti razvoja zrelost shvataju kao najsavršeniji oblik
ponašanja kojim se završava dobro usmeren razvojni proces. Prema Pijažeovoj teoriji
kognitivnog razvoja to je prelazak u stadijum formalnih operacija i korišćenje apstraktnog
mišljenja; za Kolbergovu teoriju razvoja moralnosti to je ovladavanje
postkonvencionalnim, autonomnim moralnim principima; Frojd smatra da je zrelost
prevladavanje konflikta koji su karakteristični za dečji period a dostizanje formi
socijalizovanog ponašanja kojim se uspostavljaju efikasni odnosi sa drugima; Erikson za
svaki stadijum razvoja ličnosti određuje vrlinu čije dostizanje je najsavršeniji oblik zrelosti.
• Relativna zrelost
Kvantitativne i kvalitativne promene u razvoju nastaju postepeno. Pojmom relativne
zrelosti označava se ponašanje koje je zrelo u odnosu na uzrast. U tom smislu se govori i
o zrelosti deteta predškolskog uzrasta ili deteta mlađeg školskog uzrasta - a kriterijum za
poređenje je očekivani stepen razvijenosti koji je karakterističan za taj uzrast.
• Biološka zrelost organizma
Psihički razvoj je uslovljen fizičkim razvojem pa su učenje i vežbanje najdelotvorniji
ako započnu u trenutku biološke zrelosti organizma. Empirijski nalazi ukazuju da se, na
primer, početak uspravnog hoda ne može ubrzati uvežbavanjem; hodanje zahteva
biološku spremnost (zrelost) za čije je formiranje potrebno oko dvanaest meseci.
• Zrelost kao pripremljenost ili gotovost
Pripremljenost ili gotovost uključuje sazrevanje i potrebno iskustvo; zrelost za polazak
u školu pored biološke uključuje i psihičku razvijenost deteta: intelektualnu, emocionalnu i
42