RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

SOCIJALIZACIJA - proces prenošenja normi, vrednosti i obrazaca ponašanja i razvoja kod ličnosti
funkcija neophodnih za aktivno i pasivno učestvovanje u društvenim odnosima. Traje čitavog života
ali su detinjstvo i adolescencija najvažniji periodi. Odvija se spontano (dete raste u datoj socijalnoj
sredini i izloženo je uticaju uzora) i namerno (vaspitanjem) u porodici i društvenim institucijama.
Za objašnjenje procesa socijalizacije kao dvosmernog procesa v. INTERIORIZACIJA i
PEDAGOŠKA INVERZIJA.
SOCIJALNA IMITACIJA - je namerno ponavljanje ponašanja druge osobe, pri čemu dete pre svega
imitira njenu ponašajnu nameru. Sposobnost imitacije intencionalnih radnji sa predmetima je ontogenetski
prvi oblik kulturnog učenja. Ona detetu pomaže da razume konvencionalnu upotrebu predmeta
i na temelju toga sa razumevanjem dalje uči o čovekovoj intencionalnoj upotrebi određenih
predmeta, o tome, čemu predmeti služe, koja je njihova namena (alomorfni razvoj).
SOCIJALNA KOGNICIJA - je pojedinčevo razumevanje dinamičnih međusobnih interakcija i povezana
je kako sa misaonim i emocionalnim razvojem tako i ponašanjem. Stupanj samorefleksivnog i recipročnog
zauzimanja stanovišta je stupanj u razvoju socijalne kognicije, za koju je karakteristično, da
pojedinci mogu sebe da razumeju i vrednuju sa stanovišta drugoga. (a) Zauzimanje uzajamnog
stanovišta: pojedinac "može" opažati interakciju sebe sa drugom osobom (ili samim sobom) sa
stanovišta neutralne, tj. treće osobe - samo tako može uskladiti dva različita stanovišta; (b) zauzimanje
socijalnog stanovišta pojedinac može zauzeti opšte socijalno stanovište, sa koga može
"opažati “interakcije sebe sa drugima (ili drugih međusobno) i usklađivati različite nivoe stanovišta.
Za ovaj razvojni stadijum u razvoju socijalne kognicije karakteristična je apstrakcija svih neutralnih
stanovišta na socijalnoj ravni.
SOCIJALNA POŽELJNOST - pojava da se kod izbora odgovora ponuđenih u upitniku, inventaru ličnosti,
introspektivnom saopštenju - mogu birati socijalno prihvatljiviji odgovori, umesto onih koji bliže
opisuju ličnost a nisu socijalno poželjni (prema proceni ispitanika).
SOCIJALNA PSIHOLOGIJA - psihološka disciplina koja proučava uticaj socijalnih faktora na razvoj ličnosti,
kao i ulogu psiholoških faktora u socijalnim zbivanjima. Posebno se bavi pitanjima socijalizacije,
opažanja i ocenjivanja drugih, različitim oblicima interakcije među ljudima - ukratko: proučavanjem
ponašanja i doživljavanja pojedinca u socijalnim situacijama.
SOCIJALNI OSMEH - je osmeh koji kod odojčeta izaziva opažanje ljudskog lica. Etološka teorija spontani
socijalni osmeh tumači kao urođeni signal, pomoću koga odojče održava ili povećava socijalnu
stimulaciju, te ukazuje na početak faze oblikovanja afektivne vezanosti. Kognitivna teorija pak
zagovara tezu, da se osmeh pojavljuje zaradi odojčetove asimilacije okolnih događaja u središnju
saznajnu shemu. Osmeh dakle odražava odojčetovo prepoznavanje draži iz okoline, što vodi do
zadovoljstva, ako je odojče u tome uspešno
SOCIJALNO DOZIVANJE - je detetovo pozivanje na reakcije drugih ljudi, da bi na taj način pridobili
podatke, sa kojima bi mogli da osmisle određenu situaciju. Ako dete priđe novom objektu, koji
može biti potencijalno opasan ili prijatan, ono pogleda majku/oca, da bi dobilo informaciju o kvalitetu
novog objekta i u skladu sa dobijenim znacima postupa.
SOCIJALNO REFERENTNA KOMUNIKACIJA - je komunikacija pri kojoj govornik slušaocu opisuje npr.
predmet, osobu, koje ta osoba ne vidi; govornikova poruka treba da bude uverljiva i relevantna, da
bi slušalac ostvario primerenu predstavu o predmetu odn. osobi o kojima je reč.
SOCIOGRAM - grafički prikaz rezultata sociometrijskog ispitivanja - struktura grupe i odnosi u njoj
(konkretne interakcije).
SOCIJALNO EKSPRESIVNI STIL GOVORA - je karakterističan za decu, kod koje je u ranom rečniku najviše
prisutna pragmatična (ekspresivna) upotreba govora.
SOCIOMETRIJSKI POSTUPAK - tehnika za ispitivanje dinamike i strukture male grupe. Ona se zasniva
na dva glavna odnosa među pojedincima u grupi: izboru i odbijanju. Sociometrijski kriterij na kome
se zasnivaju izbori i odbijanja je zajedničko učešće u nekoj od osnovnih aktivnosti grupe - on ispi-
419