RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

PSIHOSOCIJALNA TEORIJA - je Eriksonova teorija razvoja, koja naglašava socijalne činioce na svakom
stadijumu razvoja. Razvoj svake ličnosti prolazi kroz osam faza u kojima se pozitivno/negativno
ostvaruju razvojni zadaci. Zahtevi društva na jednoj strani podstiču razvoj pojedine
ličnosti, a razvijaju veštine i druge načine ponašanja, koji su potrebni za aktivno učešće u zajednici.
Način delovanja ega je u Eriksonovoj teoriji spoljašnji (socijalni) način delovanja, preko koga
ego pojedinca komunicira sa okolinom i razrešava psihosocijalne krize. Psihosocijalna kriza je razvojni
period pojedinca u kome se on suočava sa specifičnim načinima delovanja svoga ega na
socijalnu okolinu i delovanje te okoline na njega, koja u njemu stvara određenu napetost, specifičan
konflikt. Po tim specifičnim konfliktima, psihosocijalnim krizama, Erikson je imenovao razvojne
stadijume: 1. poverenje/nepoverenje; 2. autonomija/srama i sumnje; 3. inicijativa/krivica; 4. marljivost/inferiornost;
5. identitet/konfuzija identiteta; 6. intimnost/izolacija; 7. produktivnost/stagnacija i
8. integritet/očaj.
PSIHOZE - ozbiljni psihički poremećaji koji imaju karakteristično poreklo, tok i simptome. Osnovna
odlika im je delimično ili potpuno gubljenje dodira sa realnošću (halucinacije). Dele se na organske
(na pr. senilnost) i funkcionalne psihoze (na pr. šizofrenija, manično-depresivne psihoze, paranoidna
stanja).
PUBERTET - rana adolescencija koju označava ponovna aktivacija centralnog nervnog sistema, koji
kontroliše polni razvoj, kada se javljaju sekundarne polne karakteristike i dostiže polna zrelost.
Početak puberteta prati intenzivno povećanje izlučivanja polnih hormona i ubrzan i završni razvoj
sekundarnih polnih odlika. Pored karakterističnih telesnih promena: ubrzanog rasta težine i visine,
odlikuju ga i psihološke promene: negativizam, emocionalna preosetljivost, kritički stav, teškoće u
radu i učenju. Ovaj period odlikuje pojačana težnja za druženjem sa vršnjacima, razvoj karakternih
osobina i apstraktnog mišljenja.
r
RACIONALIZACIJA - kao mehanizam odbrane ličnosti ima dve funkcije: (a) da opravda neko ponašanje,
neuspeh i (b) da sakrije pravu motivaciju ponašanja (od samog sebe). U oba slučaja ličnost to
čini nesvesno, pravi razlozi su potisnuti, i ličnost veruje da se rukovodi stvarnim razlozima. Racionalizacija
u kojoj se nedostignuti cilj omalovažava nazvana je "kiselo grožđe", a u drugom slučaju,
kada se veliča beznačajan uspeh dat je naziv "slatki limun".
RAD - usmerena svesna aktivnost, koja zahteva određene telesne i mentalne operacije, kojima se
postižu unapred postavljeni ciljevi ili izvršenje nekog psihološkog zadatka.
RADNA KULTURA - termin označava pozitivan odnos prema radu (voleti raditi) i razvijene navike i
sposobnosti za uspešnu organizaciju i praktičnu realizaciju zadataka (umeti raditi).
RADNA NAVIKA - kod učenika/studenata najčešće se dele na navike vremena i navike mesta učenja.
Navike vremena učenici stiču uz pomoć pravljenja plana rada za učenje. Ustaljeno vreme rada
olakšava početak rada. Navika mesta olakšava rad jer omogućava stvaranje optimalnih uslova
uređivanjem radnog mesta.
RADOZNALOST - težnja ka ispitivanju novog ili preispitivanju poznatog; težnja da se dobije informacija.
Pozitivno korelira sa inteligencijom i kreativnošću ličnosti.
RANO DETINJSTVO - neki autori pod ranim detinjstvom označavaju drugu i treću godinu života (što
drugi nazivaju prvim detinjstvom) koje karakteriše početak hodanja, govora, sticanje navika higijene
- odnosno javljanje odlika ljudske vrste; češće se pod ranim detinjstvom podrazumeva čitav
period do polaska u školu (od druge do sedme godine) koji drugi označavaju kao predškolsko
doba.
RASEJANOST - obuhvata razne oblike fluktuacije pažnje: od one koju uzrokuje visoka koncentracija
pažnje na specifične sadržaje, usled čega je pažnja za sve drugo površna - do fluktuacije pažnje
kod hiperaktivnosti, nedostatka interesovanja, kod retardiranih i dr.
412