RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

niska strast); (7) leteća ljubav (intimnost niska, strast i odlučnost visoki); (8) uravnotežena ljubav
(sve tri dimenzije su visoko izražene).
MODEL SITA - je model, koji tumači proces izbora partnera. Pri tome se najčešće koriste sledeća
"sita": (1) fizička blizina, (2) telesna privlačnost i privlačnost svojstava ličnosti partnera, (3) socijalna
primerenost partnera (starost, narodnost, obrazovanje...), (4) uzajamna skladnost među svojstvima
ličnosti (vrednostima, stavovima, potrebama, očekivanjima, običajima...) (5) komplementarnost
svojstava ličnosti, (6) pripremljenost za razvoj stalne partnerske veze.
MODELOVANJE - opservacijsko učenje. A. Bandura je identifikovao posebnu vrstu socijalnog učenja
koje se zasniva na posmatranju tuđeg ponašanja, gde se bez namere učenja događa transfer
ponašanja. Modelovanje nije samo podražavanje, ono obuhvata: (a) preko opservacije sticanje
novog sklopa ponašanjaa često sa odloženim reprodukovanjem, (b) pojačavanje ili slabljenje ranije
naučenog ponašanja, u zavisnosti od toga da li se nagrađuju ili kažnjavaju takve akcije kod modela.
Ukratko, ovde se uči i bez "metode vlastite kože".
MODELOVANJE PROCESA UČENJA - odvija se kao: (a) modelovanje strukture sadržaja koji treba da
budu naučeni u skladu sa strukturom saznanja savremene nauke u toj disciplini i psihološkim preduslovima
učenja tih sadržaja, (b) modelovanje strukture postupka učenja i razvoja odgovarajućih
mentalnih operacija za tu naučnu oblast. Oba modela su uzajamno povezana - pri oblikovanju jednog
mora se anticipirati onaj drugi.
MOLARAN - molarizam, metodološka orijentacija ka istraživanju krupnih psiholoških jedinica; odnosi
se na ono što je relativno veliko i neanalizovano.
MOLEKULARAN - molekularizam, metodološka orijentacija ka istraživanju najmanjih jedinica ponašanja;
karakteriše ono što je relativno malo, ili što je proizvod podrobne analize.
MONOTONIJA - monotona situacija: retki i jednolični stimulusi; subjektivni doživljaj monotone situacije
je dosada: uznemirenost, emocionalna neugodnost, želja za promenom situacije. Na pojavu i
manifestacije monotonije pored spoljašnjih stimulusa utiču i karakteristike ličnosti.
MORAL - skup običaja i merila ponašanja; lična merila ličnosti o ponašanju kao dobrom ili rđavom
koja su najčešće nastala u toku socijalizacije, preuzeta od osoba i grupa sa kojima se individua
identifikuje.
MORALNI KODEKS - definisana grupa pravila koja su prihvaćena u datom društvu, pisana ili nepisana.
Njihovo kršenje dovodi do sankcija grupe kojoj pojedinac pripada.
MORALNI RAZVOJ - je povezan sa razvojem celokupne ličnosti i menja se paralelno sa promenama
standarda u intelektualnom razvoju. Pijaže govori o: (a) premoralnom stadiju (još nema pravila), (b)
heteronomnom stadiju (4-8 god. kada se pravila izjednačuju sa poslušnošću) i (c) autonomnom
stadiju (8-12 god. gde se razmatra cilj i posledica sleđenja pravila). Kolberg daje još razuđeniju
klasifikaciju sa tri nivoa, a na svakom po dva stadija moralnog razvoja: I. prekonvencionalni nivo:
(1) poslušnost i orijentacija kaznom i (2) instrumentalno - realistička orijentacija - dete razlikuje
dobre radnje od loših prema njihovim posledicama; II. konvencionalni nivo: (3) interpersonalno slaganje
- dobro je ono ponašanje koje se dopada drugima, (4) orijentacija zakonom i redom - ispravno
je ponašanje koje je u skladu sa pravilima i zahtevima autoriteta; III. postkonvencionalni nivo -
autonomni nivo u kome se postupci ocenjuju kao dobri ili rđavi prema posledicama koje se tiču
prava drugih: (5) orijentacija prema društvenoj dobrobiti i (6) orijentacija prema univerzalnim etičkim
normama - čovek je cilj a ne sredstvo, poštuj njegovu ličnost i dostojanstvo.
MORALNI REALIZAM - je razumevanje socijalnih pravila kao spolja opažljivih fizičkih crta istinitosti a
ne kao načela, koja oblikuju ljudi, da bi usklađivali svoje namere; objektivizacija odgovornosti -
važan je objektivni čin ponašanja a ne subjektivna namera, motiv; krivica se zasniva na veličini
objektivne štete. Karakterističan je heteronomni stupanj moralnog suđenja.
397