RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

• kategorije sadržaja, koje se izvode na osnovu kvantitativnih i kvalitativnih
kriterijuma.
Tek kad se utvrde jedinice analize, jedinice sadržaja i kategorije sadržaja - počinje
stvarna analiza sadržaja koji je predmet ispitivanja.
Istorija slučaja
Ova tehnika se razvila u kliničkoj praksi i služi za prikupljanje podataka o raznim
slučajevima koji odstupaju od normalnog ponašanja. I u školskoj praksi služi za
prikupljanje podataka o učeniku koji ima teškoća u učenju i prilagođavanju. Pri tome se
uzimaju svi važni podaci o učeniku i njegovoj okolini. U tu svrhu se vodi razgovor sa
samim učenikom, njegovim roditeljima, nastavnicima, lekarom i stručnim saradnicima u
školi. Pri tome se bliže upoznaje kako sadašnje stanje tako i istorija razvoja deteta.
Ograničenje ovakvog prikupljanja podataka je pojava halo-efekta, selektivne usmerenosti
da se objasni "slučaj".
Za prikupljanje podataka koriste se, po potrebi, razne tehnike psihološkog ispitivanja.
Međutim, i kad se dodaju i ovi podaci o detetu oni mogu samo povećati praktičnu, ali ne i
naučnu, vrednost ovog postupka.
Kumulativni karton
Kumulativni karton se formira od podataka prikupljenih longitudinalnim postupkom i
predviđen je da bude zvanični školski dokument o istoriji obrazovanja jednog učenika. Za
razliku od istorije slučaja kumulativni karton ili dosje vodi se za sve učenike. Pošto je
predviđeno da se kumulativni karton vodi od početka do kraja školovanja učenika, onda u
njemu treba da se nađu, sažeto dati, samo najvažniji podaci o toku razvoja. Da bi to bilo
sistematično i jednoobrazno, jer nakon učitelja karton preuzimaju drugi nastavnici u
starijim razredima, obično se daju priručnici koji sadrže pregled psiholoških karakteristika
učenika školskog uzrasta i uputstvo za praćenje učenika, vođenje i korišćenje
kumulativnog kartona. Kumulativni karton obično ima sledeći sadržaj:
• opšti podaci o učeniku i porodici učenika,
• uspeh učenika u školi,
• podaci psiholoških ispitivanja,
• zdravstveno stanje učenika,
• teškoće u prilagođavanju,
• specifične sposobnosti, sklonosti i interesovanja učenika,
• profesionalna interesovanja učenika.
U kumulativni karton se unose značajniji događaji iz školskog života deteta, a podaci
se mahom koriste za potrebe savetovanja i profesionalnog usmeravanja učenika. I za
ovaj postupak psiholozi ukazuju da ima samo praktičnu vrednost u radu sa učenicima u
školi; ako se sistematski vodi omogućava upoznavanje individualnog razvoja pojedinih
učenika i time stvara preduslov za individualizovan pristup u vaspitno-obrazovnom radu i
usmeravanju razvoja.
38