RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

slika na kojima se prikazuju životinje. Autor je pošao od uverenja de je deci lakše da se
identifikuju sa životinjama nego sa osobama.
Projektivni postupci su brojni: tehnike dopunjavanja najčešće zahtevaju od ispitanika
dopunjavanje rečenica, priča ili slika; koriste se tehnike svrstavanja ili izbora, među
kojima je najpoznatiji Sondijev test, koji traži od subjekta da od fotografija raspoređenih u
šest nizova sa po osam slika - u svakom nizu svede svoj izbor na dve slike: jednu sliku
koja mu se najviše dopada i drugu sliku koja mu se najmanje dopada.
Za proučavanje razvoja ličnosti deteta se među projektivnim tehnikama koristi
Rozencvajgov slikovni frustracioni test P-F, pomoću koga se utvrđuju načini reagovanja i
smer agresivnosti u napetim (opterećujućim) situacijama svakodnevnog života, koje su
slikovno prikazane u razgovoru dve ili više osoba.
U ispitivanju dece koriste se igra, crtanje i bojenje kao ekspresivne tehnike u kojima
se kombinuju dijagnostičke i terapijske odlike.
Vrednost projektivnih tehnika je u tome što se pomoću njih mogu dobiti podaci o
ličnosti indirektnim putem, kroz spontano tumačenje projektivnog materijala. Glavno
ograničenje ovog postupka je da on zahteva visoku stručnost i specijalizaciju onoga ko ga
primenjuje. To zahteva i obrada projektivnih podataka ispitanika za čije tumačenje nema
standardizovanog ocenjivanja, pa je potrebno ogromno iskustvo za izvođenje
generalizacija. Pored višegodišnje obuke i prakse potrebna je i "analizovana ličnost",
stručnjak koji može da interpretira projektivni materijal ispitanika bez ličnog angažovanja i
projektovanja u njemu.
Navedene projektivne tehnike, koje su u kliničkoj praksi u najčešćoj upotrebi,
upotrebljavamo takođe i u istraživačke svrhe za dobijanje podataka o razvoju, strukturi i
dinamici ličnosti.
Analiza sadržaja
Analiza sadržaja je tehnika za izučavanje raznih verbalnih i neverbalnih simboličkih
materijala radi izdvajanja i shvatanja njihovog sistema značenja - poruke. Predmet
analize mogu biti pisani materijali: knjige, dnevničke zabeleške, korespondencija, školska
dokumentacija; pažnju istraživača privlače i razni drugi produkti: filmski i video materijali,
crteži i umetničke tvorevine ili projektivni materijali subjekata.
Najsloženiji i najvažniji je pripremni deo analize: (a) izbor reprezentativnog uzorka
sadržaja za analizu, (b) određivanje kategorija za klasifikaciju i kvantifikaciju. Iskusni
istraživači brižljivo analiziraju sadržinsku i formalnu osnovu materijala pri izboru postupka
i kategorija kojima će se služiti. Pri tome se određuju i ciljevi analize. Oni se najčešće
usmeravaju ka otkrivanju:
• karakteristika materijala, koje poruke on sadrži,
• karakteristike stvaraoca sadržaja (autora knjige ili subjekta u projektivnoj tehnici),
• analiza sadržaja otkriva često i svojstva onih kojima su poruke namenjene, ili samo
podatke kako ih autor vidi.
Kod analize udžbenika često se otkriva da pisac ne poznaje dovoljno karakteristike učenika
kome su poruke namenjene; na primer, značajno se mogu razlikovati rečnik udžbenika od pasivnog
i aktivnog rečnika učenika koji koriste knjigu.
Kao kategorije za klasifikaciju sadržaja određuju se:
• jedinica analize, koji deo sadržaja se uzima u toku sukcesivne analize,
• jedinice sadržaja, simboli, ideje, teme - koje su logička osnova analize,
37