RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Tabela 61: Referentne osobe sa kojima stare i veoma stare osobe održavaju komunikaciju
(Wagner i dr., 1999; prema Marijanovič i sar., 2004)
REFERENTNE OSOBE STARE OSOBE VEOMA STARE OSOBE
Odrasla deca tri četvrtine tri petine
Prijatelji dve trećini manje od pola
Drugi srodnici dve trećini dve trećini
Unuci tri petine više od pola
Poznanici polovina polovina
Srodnici polovina trećina
Snahe i zetovi dve petine trećina
Susedi trećina manje od trećine
Partneri četvrtina manje od desetine
Praunuci manje od petine manje od trećine
Drugi pojedinci manje od petine manje od petine
Ispititivana je struktura socijalnih odnosa u pogledu na stepen intimnosti i pri tom je
korišćen instrument "Zadaci krugova". Stare osobe su razvrstavale u prvi krug one sa
kojima su delili najveći stepen intimnosti, a zatim ostale u drugi i treći krug. Rezultati
studije (Smith i Baltes, 1999) prikazani su na slici l37.
Slika 137: Prosečan broj navedenih osoba u tri kruga
Nalazi pokazuju da su stare osobe na malađem uzrastu (70-84 g) u proseku navele
značajno više referentnih osoba u sva tri kruga, nego osobe u poznoj starosti (85 i više
g). Rezultati longitudinalne studije takođe ukazuju, da je grupa starih, koja je doživela
stotu godinu, u prethodnim godinama saopštavala o intimnim odnosima sa više osoba
nego grupa pojedinaca, koja nije doživela 90. godine. Iz toga sledi da je održavanje
veoma intimnih odnosa jedan od činilaca dugovečnosti.
Istraživači su od starih osoba saznali da im više od vremena koje provode u socijalnim
kontaktima, znači da imaju bar jednu osobu, u koju se mogu pouzdati i osloniti se na nju kad
im zatreba pomoć. Stari, koji se u svojoj socijalnoj okolini osećaju sigurno, efikasnije se
355