RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

svoje težine. Dok u centrima za vid, sluh i motoriku izumre do 50% neurona, u frontalnom
režnju dolazi do mnogo manjih promena.
U ovom dobu dolazi do značajnijeg slabljenja čulne osetljivosti. Najviše je ispitivan vid,
jer je to čulo preko koga čovek prima najviše informacija. Ustanovljeno je da do slabljenja
oštrine vida dolazi zbog promena (smanjenja) zenice i promena očnog sočiva (smanjene
sposobnosti akomodacije). Posledice starenja odražavaju se i na sposobnost adaptacije čula
vida na mrak. U toku starenja neznatno se smanjuje sposobnost razlikovanja boja. U poznoj
starosti sposobnosti vidnog opažanja nastavljaju da opadaju zbog novih strukturnih promena
ne samo u spoljašnjim delovima oka, nego i na mrežnjači i centralnom nervnom sistemu.
Veća oštećenja vidnog sistema mogu značajno uticati na svakodnevno življenje starih osoba,
jer im npr. uzrokuju teškoće pri vožnji automobila; zbog smanjene efikasnosti opažanja
dubine i prilagođavanja na svetlost/tamu spotiču se u toku šetnje, nisu više u stanju da sami
vrše popravke u domaćinstvu.
Slabljenje opažanja zvuka visoke frekvencije koje je započelo u srednjoj odraslosti,
nastavlja se u ovom periodu, ali počinje da opada i opažanje niskofrekventnih zvukova.
Kod čula sluha karakteristično je smanjenje sposobnosti za zvuke određenih raspona
oscilacija (npr. posle 65 godina osobe imaju teškoće da čuju zvuke iznad 10 000
oscilacija). Na njihove socijalne odnose i životno zadovoljstvo utiče posebno teškoća sa
opažanjem govor. Za razgovor sa drugom osobom biraju prostor bez ometajućih zvukova
ili upotrebljavaju slušni aparat.
Nalazi pokazuju da se i kod ostalih čula u poznim godinama javlja opadanje
osetljivosti ali se u tome javljaju velike individualne razlike.
Starenjem se usporava celokupno ponašanje osobe - opada brzina reakcije, što je
povezano sa promenama u čulnoj osetljivosti i centralnom nervnom sistemu. Kod
psihomotornih veština brzina tih regresivnih promene brže raste posle 70. godine.
Stare osobe moraju da prilagode tempo obrade informacija u procesu učenja i
pamćenja. Zbog promena čulne osetljivosti, brzine reakcija i nervnog sistema potrebno je
srazmerno duže vreme za učenje i pamćenje, pa da efekti budu zadovoljavajući.
U poznoj starosti zbog smanjenja osetljivosti receptornih ćelija, koje u mozgu posreduju
podatke o položaju tela u prostoru, opada takođe osetljivost za očuvanje telesne ravnoteže.
Gubljenje ravnoteže povećava verovatnost padova, a strah da se to ne desi može doprineti
smanjenom uključivanju starih osoba u fizičke i socijalne aktivnosti.
Prilagođavanje na penziju. Socijalna mreža, koju je uspostavio u srednjoj odraslosti,
pojedinac pokušava da zadrži i nakon odlaska u penziju. Međutim, vrlo brzo se suočava sa
redukcijom druženja i potrebom prilagođavanja kada izgubi prijatelja, jer smrtnost u tim godinama
raste.
Preoblikovanje identiteta i socijalnog položaja. Penzionisanje je tesno povezano sa
razvojnim zadatkom preoblikovanja identiteta i socijalnog položaja, jer pojedinac penzionisanjem
izgubi jednu od značajnih socijalnih uloga. Dolazi do preraspodela vremena i energije
na aktivnosti u drugim ulogama koje je zadržao. Međutim, ta preraspodela zahteva i preoblikovane
identiteta. Za stare osobe je očuvanje finansijske nezavisnosti veoma značajno.
Penzije su ograničen finansijski prihod pa stare osobe počinju brižljivije i dugoročnije planirati,
postaju štedljiviji. Stare osobe uglavnom žele da što duže žive relativno samostalno
u svom domu.
350