RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

samopouzdanja i odlučnosti, ne postavljajući pitanja o njihovom smislu. Takvo ponašane
zasniva se nesvesnom mitu da će uspeti, ako bude delovao odlučno i istrajno radio ono
što od njega očekuju drugi (iteriorizovano od značajnih drugih). Međutim pred životnom
realnošću ovaj mit postupno pada i mladi odrasli prihvata punu odgovornost za tok svoga
življenja. Kao odbrana pred anksioznošću sada nezavisnom pojedincu služi poslednji mit:
da je življenje jednostavno, savladivo i da on sam nema protivurečnih težnji. Između 29. i
34.-35. sledi otkrivaje psihološke stvarnosti što ima za posledicu odbacivanje prethodnog
mita. Preispitujući življenje u poslednjoj deceniji pojedinac konstatuje da je bio postavio
previše nestvarne (naivne) ciljeve, sada shvata da je samostalno življenje teže, nego što
je pretpostavljao, sebe prihvata takvim kakav je. Najznačajniji razvojni zadatak pojedinca
u periodu 35-45 godine je reorganizacija vlastitog življenja prihvatajući vlastitu
odgovornost za pogrešne izbore i ponašanja u svome proteklom životu jer sada i kod
sebe vide neželjena svojstva koja su ranije zapažali samo kod drugih. U ovom periodu
odbacuje i mit da se u životu možemo uspešno suočiti sa svime. Nakon 45 godine sledi
period ustaljivanja, u kome preovlađuje usmerenost na sebe. Odrasli sebe i u budućnosti
anticipira kao takvog "kakvim je postao". U poslednjem periodu, između 53. i 60. godine,
Guld nalazi da pojedinac počinje pozitivnije da vrednuje sebe i osobe iz najbližeg okruženja
pa je taj period označio kao toleranciju i prihvatanje kako sebe tako i socijalnog okruženja.
Na osnovu rezultata metaanlize različitih studija razvoja ličnosti u odraslosti može se
zaključiti da se način življenja pojedinaca u odraslosti u većoj meri menja pod uticajem
značajnih životnih događaja nego hronološke starosti.
Model uzrasnog pojavljivanja događaja
Prema ovom modelu promene kod ljudi su reakcije na određene događaje, koji se
pojavljuju na različitim uzrastima u njihovom životu (Neugarten & Neugarten, 1987).
Društvena očekivanja u pogledu najprimerenijeg uzrasta za pojavljivanje životnih
događaja se sa razvojem društva menjaju i takođe su specifična zavisno od kulture. Na
značajne događaje, koji su u određenom životnom periodu očekivani (normativni) se
primerenije i brže prilagođavaju nego na neočekivane (nenormativne) događaje. Kao
područja značajnih događaja istraživani su: porodica (uključujući i partnerski odnos),
odnosi sa roditeljima, radna karijera, obrazovanje i materijalni položaj. Ispitanici su u
pozitivne događaje uvrstili: uspešan završetak školovanja, prvo zaposlenje, finansijsko
osamostaljivanje od roditelja, početak novog partnerskog odnosa, bitno poboljšanje
materijalnog stanja, zajedničko domaćinstvo sa partnerom, trudnoća (žene), rođenje
deteta. Ka negativne događaje navedeni su: bolest ispitanika, smrt dede, babe, veće
finansijske teškoće, razvod ili prekid partnerske veze, veliki lični neuspeh (različita
područja), smrt partnera, bolest roditelja, smrt roditelja, smrt prijatelja.
Istraživači smatraju da na promenu pojedinca pri značajnim događajima utiče sklop
više činilaca. U literaturi se najčešće navodi sistem četiri S (self – trajna karakteristika;
strategies – promenljiva karakteristika; support – socijalni oslonac; situation – za situaciju
vezana ocena događaja; Schlossberg i dr., 1995; slika 134).
Kritičari ovog modela naglašavaju da je u tumačenju lilnosti previše naglašena
varijabilnost u periodu odraslosti za koji je upravo karakteristična stabilnost. Pored toga
zanemarena je formativna funkcija svakodnevnih događaja koji se ponavljaju.
345