RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

prelaznih podperioda upotrebljava pojam krize. Prelaznu krizu pokreće saznanje
pojedinca da mu postojeća životna struktura ne omogućava više zadovoljavajuće i
efikasno delovanje u postojećem okruženju. Većina ispitanika u prelaznom podperiodu
tridesetih izjavljuje da su pri postavljanju ciljeva u dvadesetim godinama bili previše
idealisti, zato se usmeravaju u traženje primerenijih, realno dostižnijih ciljeva.
Na početku srednje odraslosti po Levinsonu pojedinci se suočavaju sa četiri konfliktne
(bipolarne) težnje ličnosti, na kojima temelji promene u toku stabilnih i prelaznih
podperioda: (a) mladosti i starosti; (b) destruktivnosti i konstruktivnosti; (c) maskulini i
feminini; (d) povezivanjem sa drugima i odvajanjem od njih.
Guld (Gould, 1972, 1978) je nakon opsežnih istraživanja dao model u kome prikazuje
razvojne periode od srednje adolescencije do pozne odraslosti, i u tom kontekstu je
odredio sedam razvojnih perioda (slika 133).
Dok je u "bazi sigurnosti" dete je zavisno od značajnih drugih koji ga brane od
opasnosti i obezbeđuju mu doživljaj sigurnosti. U tom kontekstu dete razvija niz
pogrešnih pretpostavki o življenju, koje stvaraju sadržinski različite mitove koji deluju na
nesvesnom nivou. Zato je po autorovom mišljenju temeljni razvojni zadatak pojedinca u
procesu osamostaljivanja odbacivanje pogrešnih pretpostavki.
Slika 133: Prikaz Guldovog modela
Guld u svom modelu prikazuje kako se pojedinac u različitim razvojnim periodima
postepeno suočava sa njihovom iluzornom prirodom (raskorakom između stvarnosti i
vlastitim uverenjima). To je uslov za razvoj samostalne nezavisne ličnosti. Između 22. i
28.-29. godine se mladi odrasli suočavaju sa dostizanjem nezavisnosti. Tada mladi
odrasli nove uloge preuzimaju jednostavno sa visokom merom optimizma,
344