RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

REINTEGRATIVNI STADIJUM preovlađuje u periodu starosti, iako se njegove komponente
delimično pojavljuju još u prethodnim razvojnim periodima. Stare osobe menjaju životni kontekst
i suočavaju se sa proveravanjem i reintegracijom svojih interesa, stavova i vrednosti.
Svoje kognitivne sposobnosti, veštine i potencijale koriste selektivno u skladu sa procenom
koliko rešavanje određenih problema ima značaja za njih same.
Kvalitativne promene u mišljenju
Postformalni stadijumi u kognitivnom razvoju odnose se pre svega na misaono delovanje
u svakodnevnom stvarnom životnom kontekstu. Umesto traganja za potpuno pravilnim
odgovorom mladi odrasli mišljenje postepeno preoblikuju u relativističko i pragmatično.
Relativističko mišljenje (u Perijevoj teoriji) je pristup u rešavanju misaonih problema, u
okviru koga daje pojedinac prednost oblikovanju multiplih rešenja, od kojih je svako
relativno u zavisnosti od specifičnog konteksta.
Pragmatično mišljenje je ono mišljenje, pri kome pojedinac upotrebljava logiku kao
oruđe za rešavanje životnih problema, istovremeno u svojim zaključcima prihvata i
nedoslednosti i nepotpunost rešenja.
Saznajno menjanje od formalnog ka pragmatičnom mišljenju između ostalog motiviše
potreba za specijalizacijom koja vodi selektivnoj optimizaciji znanja, bržem procesiranju
informacija, ekspertskom rešavanju problema u užoj struci i pojavi stvaralačke produkcije.
Ekspertnost u saznajnom delovanju predstavlja produkt procesa specijalizacije
saznanja, dobijanja šireg i produbljenijeg znanja na srazmerno uskom području
pojedinčevog saznajnog delovanja. U pronalazačko stvaralaštvo uključene su sposbnosti
divergentnog mišljenja, prostorne sposobnosti, verbalna fluentnost, induktivno
zaključivanje. Ove sposobnosti se razvijaju još u ranoj odraslosti i kod pronalazača
dostižu vrhunac oko pedesetih godina.
Kristalizovana inteligencija ostaje relativno dosledno izražena ili blago raste u srednjoj
i poznoj zrelosti, posebno njena izraženost na specifičnim područjima, na kojima je
pojedinci stalno upotrebljavaju.
Neki autori su strukturne promene u mišljenju, koje su izrazitije u periodu srednje
odraslosti, označili kao promene od relativističkog ka dijalektičkom mišljenju. Dijalektičko
mišljenje je tok dokazivanja koji se kreće kroz suprotnosti (teza-antiteza-sinteza); način
mišljenja pri kome pojedinac istovremeno uvažava dve protivurečne strane problema
istovremeno, pri tome je svestan, da je svako rešenje problema privremeno i delimično,
što implicira i svoju protivurečnost.
Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju, da se mudrost samo uslovno može povezati
sa starošću i velikim iskustvom odraslih. Oni su nužan ali ne i dovoljan uslov za razvoj
mudrosti. Mudrost je ekspertsko znanje i promišljanje, vezano za stvarne životne situacije
i probleme.
Autori izraz mudrost upotrebljavamo samo u slučajevima veoma visokog nivoa
izraženosti tih sposobnosti, dok na prosečnom nivou izraženosti govore o "za mudrost
vezanom znanju" (tabela 56 /Staudinger, 1999; Baltes, Smith i U. M. Staudinger, 1992/;
prema Marijanovič i sar., 2004).
U periodu odraslosti razvija se, i u većini područja dostiže vrhunac, stvaralačka
produkcija (slika 128). Stvaralaštvo se temelji na ekspertnosti, koja je nužan ali ne i
dovoljan uslov za stvaralačku delatnost. Stvaralaštvo zahteva i divergentno mišljenje,
334