RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Međutim, nalazi govore da to više uspeva onima koji su se snašli i u "sadašnjosti": u
porodici, na poslu i pronašli kreativne načine korišćenja slobodnog vremena.
Motivacioni profil odrasle osobe je "preduslov i produkt" uspešnosti u braku i na
poslu. Psiholozi humanisti smatraju da odraslo doba - u kome osoba realnije opaža
stvarnost, sebe i druge, imaju razvijeno osećanje za zajednicu - pruža mogućnosti za
razvoj viših motiva usmerenih ka samoaktualizaciji. Ako je ta potreba osujećena onda su
aktuelni problemi prilagođavanje teškoćama. Od položaja i uloga pojedinca zavisi i proces
socijalizacije - dostignuti stepen (ne)zadovoljstva drugima i sobom. Većina istraživanja
potvrđuje da je osnovna karakteristika emocionalnog razvoja odraslih povezana sa
realnim stavom prema životu i životnim iskustvima. Od životnog bilansa zavisi i ukupan
razvoj ličnosti. Prema Eriksonu ako je osoba uspešna onda će u odraslom dobu dostići
vrline koje nastaju u fazama intimnosti, stvaralaštva i dobrog integriteta. Međutim, česti su
i drugačiji ishodi. Zato najduži, najproduktivniji i najkreativniji period - odraslo doba, treba
istraživati pa da razvojna psihologija ima dovoljno naučnih podataka za objašnjenja i
predviđanja i usmeravanja razvoja ovog doba (Ананьев, 1977 str. 336).
Saznajni razvoj u odraslom periodu
Nalazi istraživanja ukazuju da se u ranoj odraslosti razvoj mišljenja kreće u smeru
postformalnog mišljenja koje se prilagođava kontekstu u kome se nalaze osobe u ranoj
zrelosti. Promene idu i u smeru povećanja brzine procesiranja informacija na specifičnim
područjima misaonog delovanja.
Na učestalost upotrebe formalnologičkih operacija u odraslosti utiču: nivo opšte
inteligencije, nivo obrazovanja, zanimanje i kognitivni stil pri rešavanju misaonih problema
(Brodzinsky, 1985). Češća upotreba je kod osoba koje su više inteligencije, obrazovanja i
kognitivnog stila nezavisnog od polja. Utiče i uzrast: kod adolescenata (studenti 20g)
formalne operacije pri zaključivanju koristi 85% pojedinaca, kod odraslih (40g) sa visokim
obrazovanjem 78% (Hartley, 1981).
Postformalno mišljenje odraslih
Savremeni razvojni psiholozi na bazi empirijskih istraživanja, smatraju, da se
mišljenje u odraslosti može razvijati u smeru veće složenosti od onog, karakterističnog za
formalnologički stadijum koji je Pijaže opisao kao razvojno najviši. Postformalno mišljenje
odraslih bi u poređenju sa formalnologičkim bilo fleksibilnije i na nove načine prilagođeno
svakodnevnom životu. Odrasli razvijaju načine mišljenja, koji su kvalitativno drugačiji od
konkretnog ili formalnologičkog, vezani pre svega za konkretni profesionalni i socijalni
kontekst, u kome deluju.
Adolescenti misaono deluju u svetu mogućnosti, odrasli pak u pragmatičnom okviru,
jer to od njih zahtevaju okolnosti na poslu, u porodici i ostalim područjima delovanja.
Odrasli integrišu logičku analizu problema, sa kojima se suočavaju, u konkretne
pragmatične granice, unutar kojih se problem pojavljuje (Perry, 1981). Usredsređivanje
na konkretne specifične svakodnevne životne situacije ne znači promene u smeru manje
razvojnog kompleksnog nivoa saznajnog delovanja, nego u smeru od hipotetičkog ka
upotrebnom, u kome ovladavanje logikom postaje oruđe za rešavanje stvarnih problema.
Odrasli teže ka integrisanju racionalnih i apstraktnih delova problemske situacije sa
konkretnim (kontekstualnim) delovima. Kako će pojedinac integraciju izvesti, to je u
najvećoj meri zavisno od njegovih prošlih iskustava. Integracija se naime oslanja kako na
subjektivna iskustva i intuiciju tako na logiku, karakterističnu za formalnologičke operacije,
332