RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

nakon klasterske analize upitnika Velikih pet na uzorku više hiljada adolescenata između
12 i 18 godina (v. tabelu 55).
Tabela 55: Prikaz tipova i podtipova ličnosti u adolescenciji
Tip ličnosti Karakterističan profil pet Podtip Profil podtipa pet faktora
faktora ličnosti
ličnosti
Nezavisan Ekstravertniji, emocionalno stabi-
Fleksibilni Nadprosečan kod svih pet
lan i otvoren za iskustva
faktora Međuzavisan Saradljiviji i savestan
Usmeren Prosečna savesnost, emocional-
Sa Prosečna saradljivost niska postignuću no stabilan i otvoren
preteranom ekstravertnost Ranjiv Manja savesnost, emocionalno
kontrolom
stabilan i otvoren
Impulsivan Veoma visoka savesnost, prose-
Sa Visoka ekstravertnost, niska
čna emocionalna stabilnost
nedostatko saradljivost i savesnost Antisocijalan Niža ekstravertnost i saradljivost,
m kontrole
viša savesnost i otvorenost, viša
emocionalna stabilnost
Najpre su izdvojena tri tipa ličnosti: a. fleksibilni, b. sa preteranom kontrolom i c. sa
nedostatkom kontrole. U narednim istraživanjima došlo se do zaključka da se podela na
tri tipa može poboljšati uvođenjem dva podtipa u svakom od njih. Fleksibilni na a.
nezavisan i b. međuzavisan; sa preteranom kontrolom na a. usmeren postignuću i b.
ranjiv; sa nedostatkom kontrole na a. impulsivan i b. antisocijalan.
Uočljivo je da je između svakog tipa i podtipova unutar njega, karakteristična mala razlika
u profilu ličnosti, a srazmerno velika razlika u načinu socijalnog prilagođavanja podtipova.
Nalazi ukazuju da se u sklopu pripadnosti tipovima i podtipovima ličnosti pojavljuju značajne
polne razlike. Unutar fleksibilnog tipa skoro je podjednako mladića i devojaka, međutim,
mladići više pripadaju nezavisnom, devojke pak međuzavisnom podtipu. Tipu sa preteranom
kontrolom pripadaju nešto više devojke nego mladići, razlike među polovima su značajne
kod ranjivog podtipa (oko 65% devojaka). Unutar tipa sa nedostatkom kontrole preovlađuju
mladići (oko 70%), posebno u okviru antisocijalnog podtipa (oko 80%). Navedene razlike
ostaju prilično stabilne iz adolescencije u odraslost i izražavaju se u prilagođenosti socijalnog
ponašanja odraslih.
327