RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Horvat i Zupančić (1995) su na osnovu nalaza kod učenika gimnazije (16 g i 18 g,
autori su longitudinalno pratili iste ispitanike) uradili profil emocija (slika 125). Najviše
vrednosti ima radost (reprodukcija), pozitivno emocionalno stanje i ponašanje; visoke
vrednosti ima prihvatanje (uključivanje). Sledeće mesto pripada impulsivnosti
(nekontrolisanosti) po čemu se adolescenti najviše razlikuju od ispitanika u odraslosti.
Za proveru višedimenzionalnog modelu emocija (Plutchik, 1962) korišćen je
instrument koji pored profila emocija prikazuje stepen u kome se svaka od emocija
izražava i način njihovog povezivanja sa ponašanjem pojedinca (tabela 54)
Tabela 54: Emocionalna stanja, postupci ličnosti i rezultati testa Profil indeks emocija
(Plutchik i Kellerman, 1974)
EMOCIONALNO POSTUPCI
VISOK REZULTAT NIZAK REZULTAT
STANJE
LIČNOSTI
Radost Reprodukcija Veseo, društven, prijateljski, srdačan Retko govori, usamljen, ima samo
odabrane prijatelje
Prihvatanje Uključenje Poverljiv, poslušan, sugestivan, Teško prima ljude i događaje,
lakoveran
nepoverljiv, promišljen
Impulsivnost Nekontrolisanost Impulsivan, prednost daje novinama, Protivi se novinama, teži ka
radoznao, pustolovan, aktivan
stabilnosti i gotovosti, krut,
stereotipan.
Strah Samozaštita Obazriv, pažljiv, anksiozan, brižan. Nerazuman, sklon riziku, preterano
se izlaže.
Žalost Lišavanje Žalostan, snužden, pesimističan,
nehajan.
Zadovoljan, optimističan.
Gnušanje Protivljenje Tvrdoglav, zlovoljan, sarkastičan, Neodlučan, zavisan, submisivan,
(Odbijanje) pasivno agresivan
neborben, predusretljiv
Očekivanje Eksploracija Organizovan, isplaniran, precizan, Niska kontrola nad ponašanjem,
ambiciozan, svestan sa visokom
samokontrolom.
neorganizovan.
Ogorčenje Agresivnost Svađalica, buntovnik, destruktivan, sa Pasivan, neekspanzivan, uzdržan.
(ljutnja)
(Uništavanje) snažnom težnjom za
samodokazivanjem.
Koristeći višedimenzionalni model emocija Kelerman (1980) je nastojao da
preovlađujuća emocionalna stanja ličnosti poveže sa odgovarajućim odbrambenim
mehanizmima koji se paralelno sa njima razvijaju.
Autor je uradio instrument koji ispituje tu povezanost, pri čemu polazi od sledećih
veza odbrambenih mehanizama i emocija: premeštanje - ljutnja, represija - strah,
reakciona formacija - radost, kompenzacija - žalost, negiranje - primanje, projekcija -
gnušenje, intelektualizacija - očekivanje, regresija - iznenađenje.
Nalazi dobijeni Kelermanovim upitnikom, kod ispitanika rane i pozne adolescencije,
prikazani su na slici 126.
Nalazi pokazuju da mlađi adolescenti (14 g) više upotrebljavaju mehanizme odbrane
nego stariji. U ranoj adolescenciji je najviše korišćena reakciona formacija, a zatim
premeštanje, represija i projekcija. Stariji adolescenti (20 g) su najviše upotrebljavali
intelektualizaciju i projekciju, a najređe premeštanje, regresija i represiju. Analiza
podataka ukazuje da se razvojni trend mehanizama odbrane u adolescenciji kreće u
smeru od reakcione formacije ka negiranju, kompenzaciji, projekciji i intelektualizaciji.
325