RAZVOJNA PSIHOLOGIJA
RAZVOJNA PSIHOLOGIJA RAZVOJNA PSIHOLOGIJA
• postignut identitet (konačno formiran identitet ličnim izborom); • odloženo formiranje identiteta (još nije prošao period krize i osoba traga za konačnim izborom); • prihvaćen identitet (izbor je izvršen bez kriznog perioda ali pod uticajem drugih); • difuzija identiteta (osoba se nije opredelila, niti dalje pokušava da dođe do izbora. Pojedine kategorije identiteta određuje prisutnost ili odsutnost dva bitna elementa: same krize (tj. perioda odmeravanja, ispitivanja, preispitivanja alternativa i odlučivanja) i opredeljenja za određene ciljeve i vrednosti (tabela 52). Tabela 52: Četiri kategorije i prisutnost/odsutnost krize i opredeljenja. Dostignut identitet Kriza bila je pre, trenutno je nema Opredeljenje da nema ga ili je delimično Odložen Prihvaćen Difuzija identitet identitet identiteta ima je nema je nema je ili je delimično prisutna 322 da nema ga Polazeći od nalaza Marša i drugi autori su ispitivali karakteristike adolescenata pojedinih kategorija identita. U tabeli 53 prikazani su nalazi u kojoj meri su pojedine karakteristike adolescenata zastupljene kod određenih kategorija identiteta. Tabela 53: Karakteristike pojedinih kategorija identiteta (Marcia, 1980; Berzonsky, 1989; Kroger, 1993). KARAKTERISTIKE DOSTIGNUTI IDENTITET ODLOŽENI IDENTITET PREUZETI IDENTITET DIFUZIJA Anksioznost Niska do Visoka do Suzbijena IDENTITETA Visoka do umerena umerena anksioznost umerena Odnos prema Naklonost i Pokušava da Naklonost i Nepovezan, roditeljima brižnost se psihološki udalji poštovanje ambivalentan Samopoštovanj e Visoko Visoko Umereno (zavisno od reagovanja drugih) Nisko Predrasude Male Srednje Velike Srednje Moralno suđenje Postkonvencion Postkonvenci Konvencionalno ili Pred- alno onalno ili predkonvencional konvencional konvencional no no no Zavisnost Nezavisan Nezavisan Veoma zavisan Zavisan Saznajni procesi Puno razmišlja; pri odlučivanju Puno razmišlja; pri Pojednostavljuje kompleksne Komplikuje jednostavne traži nove odlučivanju probleme; pri probleme; pri podatke i izbegava odlučivanju odlučivanju uvažava predloge, uvažava duge. zavisan od predloge savete, drugih. drugih. norme.
Prateći promene u kategorijama identiteta autori su našli da neki pojedinci koji su u toku pozne adolescencije zauzimali položaj preuzetog i difuznog identiteta, ukoliko im krizu obnove socijalna očekivanja, najpre su napredovali u odloženi i zatim u dostignuti identitet. Ispitivanja u Sloveniji, na uzorku učenika 8. razreda i učenika srednje škole (slika 124), pokazuju da tek pri kraju srednje škole oko 20% adolescenata je u kategoriji dostignutog identiteta, dok je najveći procenat u položaju odloženog identiteta (preko 60%). Stabilnost postignutog identiteta povećava se sa uzrastom. Studenti prve godine pokazuju veća kolebanja nego oni koji su u završnoj godini. Slika 124: Prikaz razvoja identiteta od 8 razreda do kraja srednje škole (prema: Marjanovič i sar., 2004 ) Koje su manifestacije postignutog identiteta? Karakteriše ih visoko samopoštovanje, otporni su na stres, manje se konformišu, sposobniji su da izražavaju svoju naklonost, sigurniji u svoja životna opredeljenja, višeg motiva postignuća (Kapor-Stanulović, 1988). Razvoj emocija U istraživanjima emocija adolescenata psiholozi se usredsređuju na njihovo subjektivno opažanje emocionalnih stanja i prate povezanost emocija sa ličnim iskustvom, ponašanjem, tipom temperamenta i karakteristikama ličnosti pojedinca. Potvrđena je srazmerno visoka povezanost preovlađujućih emocionalnih stanja i karakteristika temperamenta. Sa emocionalnim stanjem povezane su i dimenzije ličnosti, ekstravertnost i otvorenost sa izražavanjem pozitivnih emocija, a neuroticizam sa izražavanjem neraspoloženja. Longitudinalna istraživanja emocija ukazuju da su načini emocionalnog reagovanja adolescenata u kontinuitetu sa reagovanjima u detinjstvu; na oba uzrasta oni zavise od karakteristika temperamenta i preovlađujućih vrsta iskustva pojedinca. Znanje o emocionalnom iskustvu osobe je kritično za naše razumevanje suštine te osobe. Emocionalne reakcije otkrivaju individualne vrednosti i ciljeve. Istraživanje emocionalnog iskustva predstavlja poseban izazov za psihologe. Emocije su složen fenomen koji se mora razumeti na osnovu višestrukih nivoa analize. Urođeni kvaliteti doprinose razlikama u afektivnom iskustvu. Lični ciljevi, standardi, uverenja o kontroli i gledišta o selfu, oblikuju emocionalne reakcije. Kulturni sistemi uče ljude kako da 323
- Page 271 and 272: R (I) - sposobnost rezonovanja ili
- Page 273 and 274: Problem situacija postavlja veće z
- Page 275 and 276: Efekti pojedinih činilaca se ne mo
- Page 277 and 278: Međutim, posle početnog oduševlj
- Page 279 and 280: RAZVOJ EMOCIJA Emocionalni razvoj j
- Page 281 and 282: moguća onda se emocija doživljava
- Page 283 and 284: Međutim, već četrdesetih godina,
- Page 285 and 286: Različite organske osnove, različ
- Page 287 and 288: obrnuto ponašanje: pojačavanje u
- Page 289 and 290: godine. Uspeh osobe prema kojoj gaj
- Page 291 and 292: RAZVOJ MORALNOSTI U svakom društvu
- Page 293 and 294: Očigledno je da se ovde radi o dug
- Page 295 and 296: Slika 113: Prikaz učestalosti navo
- Page 297 and 298: Slika 116: Prikaz promena ocena rđ
- Page 299 and 300: RAZVOJ LIČNOSTI Ličnost je jedins
- Page 301 and 302: samoosećanje, intuitivno saznanje.
- Page 303 and 304: ♦ Impulsivnost (N5) nemogućnost
- Page 305 and 306: Činioci razvoja ličnosti I razvoj
- Page 307 and 308: Autori na sledeći način određuju
- Page 309 and 310: prilagođavaju i stiču se povoljni
- Page 311 and 312: ADOLESCENCIJA Psihologija adolescen
- Page 313 and 314: Odnosi u porodici se menjaju ali me
- Page 315 and 316: Autori su takođe saglasni da su ne
- Page 317 and 318: Tabela 48: Karakteristike adolescen
- Page 319 and 320: Kognitivni razvoj Adolescencija pre
- Page 321: istraživanja, u kojima su autori p
- Page 325 and 326: Horvat i Zupančić (1995) su na os
- Page 327 and 328: nakon klasterske analize upitnika V
- Page 329 and 330: ODRASLO DOBA Psihologija odraslog d
- Page 331 and 332: • revitalizacija partnerstva / br
- Page 333 and 334: i pojedincu omogućava efikasno suo
- Page 335 and 336: toleranciju za dvosmislenost, motiv
- Page 337 and 338: Verbalno razumevanje od srednje odr
- Page 339 and 340: I kod mladih odraslih vršnjaci i p
- Page 341 and 342: Roditeljska uloga U opisu psihologi
- Page 343 and 344: Normativno krizni model Autori ovog
- Page 345 and 346: samopouzdanja i odlučnosti, ne pos
- Page 347 and 348: Slika 135: Poređenje perioda sredn
- Page 349 and 350: STARAČKO DOBA Psihologija staračk
- Page 351 and 352: Očuvanje partnerstva i prijateljst
- Page 353 and 354: Slika 136: Višedimenzionalna struk
- Page 355 and 356: Tabela 61: Referentne osobe sa koji
- Page 357 and 358: Slika 138: Raskorak između stvarne
- Page 359 and 360: LITERATURA Acceto, M., Kenda, R. &
- Page 361 and 362: Hazan, C. & Shaver, P.R. (1987). Ro
- Page 363 and 364: Perry, W. G. (1970). Forms of intel
- Page 365 and 366: a REČNIK PSIHOLOŠKIH POJMOVA ABRE
- Page 367 and 368: ALEKSIJA - oblik senzorne afazije k
- Page 369 and 370: AUTIZAM - tendencija povlačenja u
- Page 371 and 372: č ČITANJE - kognitivna sposobnost
• postignut identitet (konačno formiran identitet ličnim izborom);<br />
• odloženo formiranje identiteta (još nije prošao period krize i osoba traga za<br />
konačnim izborom);<br />
• prihvaćen identitet (izbor je izvršen bez kriznog perioda ali pod uticajem drugih);<br />
• difuzija identiteta (osoba se nije opredelila, niti dalje pokušava da dođe do izbora.<br />
Pojedine kategorije identiteta određuje prisutnost ili odsutnost dva bitna elementa: same<br />
krize (tj. perioda odmeravanja, ispitivanja, preispitivanja alternativa i odlučivanja) i opredeljenja<br />
za određene ciljeve i vrednosti (tabela 52).<br />
Tabela 52: Četiri kategorije i prisutnost/odsutnost krize i opredeljenja.<br />
Dostignut<br />
identitet<br />
Kriza bila je pre,<br />
trenutno je nema<br />
Opredeljenje da nema ga ili<br />
je delimično<br />
Odložen<br />
Prihvaćen<br />
Difuzija<br />
identitet<br />
identitet<br />
identiteta<br />
ima je nema je nema je ili je<br />
delimično prisutna<br />
322<br />
da nema ga<br />
Polazeći od nalaza Marša i drugi autori su ispitivali karakteristike adolescenata<br />
pojedinih kategorija identita. U tabeli 53 prikazani su nalazi u kojoj meri su pojedine<br />
karakteristike adolescenata zastupljene kod određenih kategorija identiteta.<br />
Tabela 53: Karakteristike pojedinih kategorija identiteta (Marcia, 1980; Berzonsky, 1989; Kroger,<br />
1993).<br />
KARAKTERISTIKE DOSTIGNUTI IDENTITET ODLOŽENI IDENTITET PREUZETI IDENTITET DIFUZIJA<br />
Anksioznost Niska do Visoka do Suzbijena<br />
IDENTITETA<br />
Visoka do<br />
umerena<br />
umerena anksioznost<br />
umerena<br />
Odnos prema Naklonost i Pokušava da Naklonost i Nepovezan,<br />
roditeljima brižnost<br />
se psihološki<br />
udalji<br />
poštovanje<br />
ambivalentan<br />
Samopoštovanj<br />
e<br />
Visoko Visoko Umereno (zavisno<br />
od reagovanja<br />
drugih)<br />
Nisko<br />
Predrasude Male Srednje Velike Srednje<br />
Moralno suđenje Postkonvencion Postkonvenci Konvencionalno ili Pred-<br />
alno<br />
onalno ili predkonvencional konvencional<br />
konvencional<br />
no<br />
no<br />
no<br />
Zavisnost Nezavisan Nezavisan Veoma zavisan Zavisan<br />
Saznajni procesi Puno razmišlja;<br />
pri odlučivanju<br />
Puno<br />
razmišlja; pri<br />
Pojednostavljuje<br />
kompleksne<br />
Komplikuje<br />
jednostavne<br />
traži nove odlučivanju probleme; pri probleme; pri<br />
podatke i izbegava odlučivanju<br />
odlučivanju<br />
uvažava<br />
predloge, uvažava duge. zavisan od<br />
predloge<br />
savete,<br />
drugih.<br />
drugih.<br />
norme.
Change language