RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

istraživanja, u kojima su autori proučavali nivo povezanosti među moralnim suđenjem i
ponašanjem pojedinca u laboratorijskim situacijama, navodi umerene korelacije.
Za analizu i praćenje pojedinih načina moralnog ponašanja u pojedinim situacijama Rest
(1984) daje model sa četiri komponente koje su prikazane u tabeli 51.
Tabela 51: Četiri komponente moralnog ponašanja po Restu (prema: Marjanovič i sar.,
2004)
KOMPONENTA OPIS
1. Interpretacija moralne situacije Određivanje mogućih postupaka u danoj situaciji, koga bi doticali i kako.
2. Moralno prosuđivanje mogućih
postupaka
3. Određivanje prioriteta, mogućih
postupaka
4. Sposobnost izvođenja moralnog
postupka
Utvrđivanje pravilnosti, pravičnosti postupaka, prosuđivanje o tome šta bi
pojedinac morao uraditi u danoj situaciji.
Oblikovanje odluke, izbor najprimerenijeg postupka u danoj situaciji.
Vršenje izbora, istrajnost, prevazilaženje prepreka na putu do cilja.
Nalazi istraživanja ukazuju da je moralno ponašanje zavisno od: saznajnih,
emocionalnih, motivacionih, socijalnih i situacionih činilaca, koji deluju u interakciji. Način
moralnog suđenja je samo jedna od varijabli, koja ima značajnu ulogu u pojedinčevom
moralnom ponašanju, tako da se može govoriti o umerenoj povezanosti među suđenjem
(hipotetičke moralne situacije) i ponašanja u stvarnim životnim situacijama.
Formiranje identiteta
Jedan od osnovnih psihosocijalnih zadataka razvoja u adolescenciji je formiranje
identiteta. Početak adolescencije je u znaku nastojanja da se otkrije vlastita priroda, a kraj
označava formiranje osećanja identiteta. Međutim, u odeljku o razvoju ličnosti ukazano je
da formiranje identiteta započinje u detinjstvu, intenzivira u adolescenciji a nastavlja do
kasne odraslosti. Na pitanje zašto je period adolescencije u znaku formiranja ličnog
identiteta psiholozi odgovaraju da je to u skladu sa nastalim fiziološkim i psihološkim
promenama koje zahtevaju redefinisanje slike o sebi i vlastitom mestu i odnosu na
sredinu.
Proces formiranja identiteta uključuje evaluaciju osobina, ubeđenja, stavova, motiva,
sistema vrednosti, stila ponašanja, ranijih uzora ali i sadašnjih uzora, usmerenja i želja.
Identitet obuhvata i kognitivne i afektivne komponente od kojih su ključni faktori
samorazumevanje i samopoštovanje. Taj proces vodi integraciji različitih aspekata sebe u
jedan jedinstven doživljaj sebe. Smer razvoja je od fizičkih ("površinskih") ka psihološkim
("dubinskim") svojstvima ličnosti. U skladu sa tim se menja samoposmatranje i socijalna
percepcija. Što je struktura identiteta razvijenija to je osoba svesnija svoje jedinstvenosti
(osobenosti) ali i sličnosti sa drugima. Osobe slabog identiteta imaju potrebu da se stalno
"ogledaju" u drugima, da na osnovu reakcija drugih sebe procenjuju. Formiranje identiteta
olakšavaju povoljna klima u porodici, bliski odnosi sa oba roditelja. Posebno je značajno
da je roditelj istog pola poželjan model identifikacije koga uvažava i drugi roditelj.
Istovremeno i stepen zrelosti postignute nezavisnosti od porodice je i faktor postizanja i
indikator ostvarenja ličnog identiteta.
Istraživači ukazuju da je proces formiranja identiteta jedinstven za svaku osobu. Ima
pokušaja da se, na osnovu nalaza istraživanja, klasifikuju adolescenti prema nivou
formiranog identiteta (Marcia, 1966). Izdvojene su četiri kategorije:
321