RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

uspešno verbalno da komunicira, da razume pitanje i saopšti svoj odgovor. Psiholozi
ukazuju da je taj nivo dostignut na uzrastu 5-6 godine, mada ima uspešnih intervjua i sa
mlađom decom.
Za uspešan intervju važno je da u prvom kontaktu situacija bude jasno definisana, i
verbalno i neverbalno. Školskom detetu intervjuista najpre razjašnjava svoj identitet,
ulogu, svrhu i trajanje razgovora, poverljivost sadržaja. U radu sa predškolskom decom
uobičajeno je da se intervju predstavi kao igra. Za uspešan intervju važna je i fizička
situacija - kako je ispitanik dočekan, gde je smešten, može li slobodno da se odvija
razgovor. Ukratko, za intervju treba sistematska priprema a sam pristup zavisi od
problema i uzrasta ispitanika.
U razvojnoj psihologiji su poznate brojne adaptacije tehnike intervjua uvođenjem
igrovne aktivnosti i igračaka, opisom i tumačenjem slika ili dovršavanjem priča i rečenica.
Pijažeov klinički intervju je kombinacija intervjua i eksperimenta. To je pristup u kome
se pitanja formulišu prema nivou razvoja dece. Najpre se posmatra dečja spontana
aktivnost da bi se procenio taj nivo i formulisala pitanja za intervju. U intervjuu je važno da
dete slobodno govori i da se to što vernije registruje. Dakle, u delimično strukturiranom
razgovoru koji je fleksibilan i otvoren, ispitivač sledi dečje inicijative u razgovoru i krajnji
cilj mu je da što više otkrije o psihičkoj pojavi koja je predmet ispitivanja.
Primer: razgovor Pijažea sa dečakom (5 g) na temu "Šta pravi senku?"
P.: − Je l′ znaš šta je senka?
D.: − Da, pravi ih drveće, ispod drveća.
P.: − Zašto postoji senka ispod drveta?
D.: − Zato što je na drvetu mnogo lišća, lišće je pravi.
P.: − Kako lišće to čini?
D.: − Zato što je lišće šupljikavo.
P.: − Kakve to veze ima?
D.: − To pravi senku.
P.: − Zašto?
D.: − Zato što je unutra u lišću noć.
P.: − Zašto?
D.: − Zato što je dan spolja. Listovi su veliki i u njima je noć.
(Prema Dž. Tarner. 1979 str. 89)
Skale procene
Skala procene je tehnika koja se može odrediti kao psihološka lestvica u kojoj je
čovek "instrument" merenja. Predmet procene mogu biti tuđe i vlastite osobine. Ova
tehnika se upotrebljava kada je u ispitivanju potrebno razvrstavanje po kategorijama.
Skale mogu biti: verbalne, numeričke i grafičke. Primenjuju se tako što ocenjivač
označava mesto na skali koje ocenjivanom pojedincu (osobini) pripada. Skale se koriste
radi procene karakteristika ličnosti, smera i intenziteta stavova, stepena pogodnosti ili
sposobnosti pojedinca za neki posao, za označavanje estetskih preferencija i u školskom
ocenjivanju. Procenjivač treba da bude kompetentan - da poznaje ono što procenjuje, i
uvežban - da je osetljiv u razlikovanju manifestacija osobina i ponašanja i da poznaje
moguće izvore grešaka u procenjivanju.
Izvori pogrešaka u (pr)ocenjivanju
32