RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Kognitivni razvoj
Adolescencija predstavlja poslednji period brzih promena u razvoju opšte
intelektualne sposobnosti. Rana adolescencija ne pšredstavlja samo skok u fizičkom
rastu već i intelektualni skok koji se u proseku dešava oko dvanaeste godine (u rasponu
od 11-14 g). Te brze promene se najviše ispoljavaju u povećanju sposobnosti
procesiranja informacija što doprinosi efikasnosti rešavanja misaonih zadataka. Do
povećanja intelektualnog kapaciteta dovode promene i u drugim kognitivnim procesima:
povećanju i trajanju namerne pažnje, sposobnosti inhibicije pažnje na nerelevantne
podatke, u kapacitetu radnog pamćenja, što i omogućava pojedincu efikasno misaono
kombinovanje podataka. Ovi nalazi potvrđuju hipotezu o povezanosti opšte telesnog i
neurološkog sazrevanja i intelektualnog skoka (Kreč i Kračfild, 1973).
Kvalitativni skok u intelektualnom razvoju je dostizanje stadijuma formalnih operacija
na uzrastu 11-12 godine. Pojavljuje se hipotetičko-deduktivno mišljenje koje omogućava
anticipaciju događaja, da se razmišlja o sopstvenim procesima mišljenja (metakognicija),
da se javi viši nivo sistema pojmova koji proširuju mogućnosti apstraktnog mišljenja. Pri
usvajanju informacija odigrava se dvosmerna interakcija između kognitivnih struktura i
novih konceptualnih sadržaja. Adolescent ulazi u novo učenje s postojećim kognitivnim
operacijama, a zavisno od domena znanja i zadatka razviće se kognitivna ponašanja
(procedure i strategije rešavanja zadataka) koje povratno utiču na menjanje kognitivnih
struktura, njihovu koordinaciju i povezivanje u složeniji sistem. Time se sve više uvećava
kompetentnost adolescenta i od njega se mogu očekivati sve složeniji produkti mišljenja.
(Osnovne odlike formalnih operacija date su u tabeli 50; detaljniji prikaz videti u Pijažeova
teorija kognitivnog razvoja)
Tabela 50: Karakteristike stadijuma formalnih operacija
Razumevanje načela konzervacije (nivo apstraktnosti).
Razumevanje logike klasa (nivo apstraktnosti).
Razumevanje logike odnosa (nivo apstraktnosti).
Razumevanje pojmova i odnosa drugog reda (pojmovi o pojmovima, odnosi između odnosa).
Hipotetičko deduktivno mišljenje.
Propoziciono mišljenje.
Kombinatorika objekata i kombinatorika iskaza.
Grupa logičkih operacija dve reverzibilnosti INRC.
Ove kognitivne promene utiču na ukupan razvoj adolescenta. One ozbiljno utiču na
uzajamne odnose adolescenta sa roditeljima, vršnjacima, na javljanje novih crta
karaktera, na razvoj samosaznanja ali i na kritički odnos prema sebi i okolini. Sve postaje
predmet razmišljanja, analize i samoanalize. Ali mnoge njihove "plodotvorne" teorije o
mogućnostima preuređivanja postojećih odnosa u opticaju su samo u razmišljanjima.
Međutim, iako adolescent pribegava intelektualizmu, često zbog potrebe da izbegne
sukobe i nemir, pri svemu tome on se uči da apstraktno misli, postavlja probleme,
formuliše i proverava hipoteze - anticipira buduća dešavanja.
Moralni razvoj
U periodu adolescencije dolazi do kvalitativnih promena u sposobnosti zauzimanja socijalnog
stanovišta, koja se odnosi na razumevanje kako se tačke gledišta drugih ljudi među
sobom povezuju i usklađuju (Selman, 1980). Njemu su prethodili zauzimanje stanovišta
319