RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Uticaj škole
Škola je značajan integrišući faktor socijalizacije kao društvenog procesa u kome
deca i adolescenti dostižu društvene norme i pravila ponašanja u društvu, osnovne
principe uzajamnih odnosa među ljudima. U školi deca nauče da osim ličnih postoje i
interesi njihove grupe, ali i još širi interesi, o kojima moraju voditi računa kad postavljaju
neke zahteve.
Škola može značajno da stabilizuje osećanje sigurnosti ali je preduslov za to da dete
bude prihvaćeno od nastavnika i vršnjaka i da je uspešno u školi. Kada dete nije
prihvaćeno i kada doživljava neuspeh u školi, kumulativno se pogoršava slika o sebi,
javlja se emocionalna nestabilnost, agresivnost ili povlačenje. Takvi učenici ne realizuju
intelektualne i druge potencijale i zaostaju u ukupnom razvoju ličnosti.
U narednom prilogu dajemo uporedni pregled različitih metoda podsticanja učenika u školi
(Mussen et al., 1984):
Tabela 45: Efekti različitih načina podsticanja učenika
Efektivno podsticanje učitelj → učenik Neefektivno podsticanje učitelj → učenik
1. Ostvaruje se stalno. 1. Ostvaruje se od slučaja do slučaja.
2. Pohvala se saopštava čim je zaslužena. 2. Pohvala se saopštava uopšteno.
3. Nastavnik pokazuje zainteresovanost za uspeh učenika. 3. Nastavnik poklanja minimalnu formalnu pažnju uspehu
učenika.
4. Nastavnik podstiče dostizanje određenih rezultata. 4. Nastavnik podstiče učešće u radu uopšte.
5. Rezultate saopštava vrednujući ih po značaju. 5. Daje učenicima obaveštenja o rezultatima ne ističući njihovu
vrednost.
6. Usmerava učenike na veštine organizovanja učenja u cilju
postizanja boljih rezultata.
7. Nastavnik daje uporedni pregled prošlih i sadašnjih
dostignuća konkretnog učenika.
8. Podsticaj konkretnom učeniku srazmeran je njegovom
uloženom naporu.
9. Povezuje dostignuti uspeh sa uloženim naporom, ukazujući
da takav uspeh može biti dostizan i ubuduće.
10. Utiče na motivacionu sferu oslanjajući se na unutrašnju
motivaciju: interesovanja, radoznalost, zadovoljstvo koje prati
proces učenja i rešavanja zadataka.
11. Skreće pažnju učenika na to da povećanje uspešnosti
zavisi od realizacije potencijalnih mogućnosti učenika.
12. Doprinosi da se pojavi zainteresovanost za nove
aktivnosti, kada je prethodno urađeno.
310
6. Usmerava učenike na takmičenje dajući rezultate svih i
mogućnost upoređivanja.
7. Dostignuće učenika ocenjuje se u odnosu na uspeh drugih.
8. Podsticaji ne zavise od uloženog napora učenika.
9. Povezuje postignuti rezultat samo sa postojanjem
sposobnosti ili povoljnih okolnosti.
10. Oslanja se na spoljašnju motivaciju: pohvalu, pobedu u
takmičenju, dobijenu ocenu ili nagradu.
11. Skreće pažnju učenika na to da njegovo napredovanje u
učenju zavisi od truda nastavnika.
12. Prisiljava učenika na proces učenja, što ga udaljava od
prihvatanja neophodnosti postojanog rada.