RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

probna ispitivanja i korigovanje pitanja. Pitanja u upitniku mogu biti otvorenog, zatvorenog
i kombinovanog tipa.
Kod pitanja otvorenog tipa ispitaniku je ostavljena mogućnost da slobodno odgovori.
Kod njih se dobijaju kvalitetniji podaci o ispitivanoj pojavi ali su složenija za obradu jer su
odgovori raznovrsni i teže se klasifikuju.
Kod pitanja zatvorenog tipa ponuđeni su odgovori i od ispitanika se traži da izabere
jedan koji je najpribližniji njegovom stavu. Prednost ovog tipa upitnika je što je lakši za
statističku obradu ali se njime manje saznaje o ispitivanoj pojavi.
Kombinovana pitanja sadrže ponuđene odgovore ali i mogućnost da ispitanik, ako ne
prihvati ni jednu ponuđenu alternativu, dopiše odgovor.
Iskusni istraživači probna ispitivanja vrše sa upitnikom u kome su pitanja otvorenog
tipa, pa od dobijenih odgovora sastavljaju odgovore za pitanja zatvorenog tipa.
Tehnika upitnika se koristi pri sastavljanju testova ličnosti ili u anketiranju.
Upitnike ne možemo koristiti kod dece, koja ne znaju da čitaju, a takođe i na mlađem
školskom uzrastu, ako deca imaju teškoća sa stvarnim razumevanjem pročitanih pitanja
tj. sa samorefleksijom, jer nedostaje validnost merenog ponašanja i/ili znanja.
Intervju
Intervju je istraživačka tehnika u kojoj se usmerenim razgovorom prikupljaju
informacije u svrhu naučne analize, savetovanja, dijagnoze - od čega i zavisi način
motivisanja subjekta i vođenja razgovora. U prvom slučaju ispitanik treba da pruži uslugu
naučniku da dođe do podataka, u drugom ispitanik traži pomoć, savet. U zavisnosti od
stepena usmeravanja razgovora intervju može biti nestrukturiran i strukturiran.
Nestrukturirani intervju se vodi kao slobodan razgovor, u prisnoj atmosferi. Međutim,
tako dobijeni podaci se teže obrađuju. Ovaj oblik je pogodniji za klinički rad nego za
prikupljanje podataka u naučnom istraživanju.
Strukturirani intervju ima unapred pripremljena pitanja, kodirane alternative odgovora,
pripremljene obrasce za beleženje odgovora. Pogodan je za statističku obradu, ali ne
ostvaruje prisan kontakt sa ispitanikom i njime se doznaje samo ono što je planirano.
Intervju je često korišćena tehnika za prikupljanje podataka u razvojnoj psihologiji: u
studijama razvoja pojmova, istraživanjima stavova i vrednosti, aspiracija i strahovanja -
što mu je i osnovna prednost u poređenju sa posmatranjem kome ovi fenomeni nisu
dostupni. U odnosu na upitnik prednost intervjua je što pruža uvid da li je dete razumelo
pitanje i što intervjuista može bolje da kontroliše sadržaj i redosled pitanja. Kod upitnika
ispitanik može najpre da pročita sva pitanja, pa da zatim odgovori na početna pitanja
budu pod uticajem sadržaja kasnijih pitanja.
Prednost intervjua je što, pored odgovora na pitanja, ispitivač može da registruje i
neverbalne reakcije ispitanika.
U poređenju sa upitnikom intervju zahteva više vremena i manje je ekonomična
tehnika. Za uspešno vođenje intervjua potrebno je solidno poznavanje razvojne
psihologije - karakteristika uzrasta i same tehnike - kako vođenja tako i registrovanja
razgovora i ponašanja. Intervjuista mora da ovlada veštinom uspostavljanja i održavanja
bliske komunikacije sa ispitanikom koja obezbeđuje validne podatke. Međutim, postupci
kojima se pridobija ispitanik za saradnju menjaju se sa uzrastom.
Od kog uzrasta deca mogu uspešno da učestvuju u istraživačkom intervjuu? Razvojni
psiholozi najviše vode računa o dostignutom razvoju dečjeg govora, da dete može
31