RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

prilagođavaju i stiču se povoljniji uslovi za razvoj u porodici sa novim uspešnim brakom,
nego u nepotpunoj porodici. Ponovo udate majke bile su nežnije, određenije u zahtevima
prema sinovima, nego razvedene majke koje nisu "preudesile" svoju sudbinu. Novi brak
nije samo prilika da se ublaže materijalne teškoće, već da se prevlada samoća, dobije
podrška za rešavanje problema i odvoji više snage i vremena za decu. Ali, nije svaki novi
brak uspešan. U jednom broju slučajeva on je još više komplikovao odnose, posebno kad
se udruže dva nezrela partnera sa decom iz prethodnih brakova (Mussen et al., 1984).
Uticaj vršnjaka
Vršnjaci imaju značajan uticaj na razvoj ličnosti i ponašanje deteta i adolescenta. Pri
ovome se posebno misli na vršnjake sa kojima se dete druži. Grupa vršnjaka je manje
određena socijalna grupa od porodice i otuda je istraživačima teže da steknu uvid u
njihove odnose. Zato i postoji veća razlika autora u proceni uticaja vršnjaka na razvoj
ličnosti. Dok jedni smatraju da su vršnjaci u periodu adolescencije uticajniji faktor od
porodice, drugi misle da vršnjaci samo pojačavaju i kristalizuju već ranije ispoljene
tendencije u ponašanju koje je dete steklo u porodici. Uključivanje u grupu vršnjaka
smatra se prvim ozbiljnijim testom relativne zrelosti ličnosti na određenom uzrastu.
Istovremeno doprinos vršnjaka nije samo stvaranje optimalnih uslova za samoocenu;
opštenje i zajednička delatnost sa vršnjacima dozvoljava da se vrednuju i usvoje ili
odbace odgovarajući postupci, ovlada veštinama koordiniranja svojih radnji sa akcijama
drugih. Na taj način formiraju se realni stavovi prema sebi, prema društvu, prema školi,
seksu i suprotnom polu. Međutim, deca koja do uključivanja u grupu vršnjaka nisu
postigla potreban stepen zrelosti imaju teškoća u prilagođavanju na grupne norme.
U školskom uzrastu krug drugova počinje da se uvećava a privrženost postaje
stabilnija. U sve većoj meri druženja su orijentisana na dostizanja zajedničkog cilja.
Opštenje postaje uspešnije zbog toga što deca počinju da shvataju motive postupanja
vršnjaka, što doprinosi stvaranju uzajamnog razumevanja.
Na mlađem školskom uzrastu (6-8 godina) obrazuju se neformalne grupe sa
određenim pravilima ponašanja ali one nisu trajne. U periodu odrastanja (10-14 godina)
grupe vršnjaka postaju stabilnije, odnosi se sada zasnivaju na strogim pravilima, veću
ulogu igra sličnost interesa. Na ovom uzrastu mladi se više druže međusobno nego sa
odraslima. Adolescent sam traži i bira prijatelja. Nov kvalitet odnosa čini uzajamno
razumevanje i, što je posebno važno, poštovanje razlika među ličnostima. Odanost
postaje sastavni deo prijateljstva, što je samo jedan vid uzajamnog razumevanja.
Intimnost je sledeća značajna odlika novog kvaliteta odnosa. Ona je uslov za poverenje,
osećanje prihvaćenosti i spremnosti za pružanje podrške. Ako se posumnja u poverenje
onda je veza znatno ugrožena ali se ne kida odmah, kao u detinjstvu, već se razgovara o
nesporazumu i često prevazilaze smetnje. Devojke su češće spremne da se povere nego
mladići. Kroz ovakve procese druženja ostvaruju se važne funkcije prijateljstva:
• dogovorno vrednovanje - uzajamno poveravanje radi dobijanja komentara i
evaluacije, bez rizika od konflikta - kao kad se doživljaj poveri roditelju;
• građenje principa bliskih prijateljskih veza: - međusobnog poštovanja, - poverenja, -
zainteresovanosti za ono što se prijatelju dešava;
• princip individuacije - osamostaljivanja, ali ostajanja u vezi sa prijateljem, bez
potrebe udaljavanja, kao pri individuaciji u porodici.
309