RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Autori na sledeći način određuju sadržaje ponašanja roditelja kod ispitivanih obeležja:
• kontrola: uticanje na postupke deteta da se u ponašanju pridržava prihvaćenog
kodeksa;
• zahtevi zrelosti: vršenje pritiska da postupci deteta budu visokog socijalnog i
emocionalnog nivoa;
• nivo opštenja: roditelji se služe objašnjavanjem svojih stavova da bi dobili željeno
ponašanje deteta;
• blagonaklonost: roditelj je zainteresovan, topao, saoseća i raduje se sa detetom.
Široko su izučavana tri tipa uticaja roditelja:
♦ upotreba vlasti, to jest prinude;
♦ takozvana induktivna tehnika, koja se realizuje u vidu objašnjenja;
♦ lišavanje roditeljske ljubavi.
Rezultati tih ispitivanja su jasno pokazali da ponašanje dece u osnovi zavisi o čitavog
kompleksa vaspitnih interakcija (uticaja). Obe grupe roditelja - autoritativni i zapovednički
- nastoje da kontrolišu decu, ali to ostvaruju različitim načinima.
Zapovednički roditelji isključivo se uzdaju u upotrebu sile, traže da se dete potčinjava
bez razmišljanja.
Autoritativni, obrnuto, koriste induktivnu tehniku vaspitanja. Oni uvažavaju mišljenje
dece, odazivaju se na njihove probleme, dozvoljavaju deci da ispolje samostalnost i
inicijativu.
Međusobni odnosi dece
Masen i saradnici (1984) naglašavaju da porodična socijalizacija ne zavisi samo od
međusobnih odnosa roditelja i deteta. Nalazi pokazuju da je uticaj rođene braće i sestara
veoma veliki, posebno na decu uzrasta od 2 - 10 godina. Braća i sestre uspostavljaju
određene norme ponašanja, predstavljaju modele za podražavanje, daju savete koji se
prihvataju i igraju dopunsku ulogu u razvijanju i usavršavanju navika opštenja. Oni
međusobno poveravaju svoje tajne i pružaju jedno drugom podršku u periodu
emocionalnih stresova. Ali u tim odnosima ima i konfliktnih situacija iz kojih se izlazi sa
iskustvima kako treba rešavati sporove.
Formiranje ličnosti deteta zavisi od uzajamnih odnosa koji nisu jednaki za svu decu:
prvenče, srednje dete, najmlađe dete. Roćenjem novog deteta menja se porodična
struktura i karakter međudejstava u uzajamnim odnosima njenih članova.
Roditelji se najviše bave prvencem, poklanjaju mu najviše pažnje, uporno ga
podstiču, češće razgovaraju s njim - ali i više zahtevaju i očekuju od njega. Prvencu je
najčešće model za podražavanje roditelj a kasnije učitelj, dok su za ostalu decu uzori
roditelj i stariji brat ili sestra. Prvenče u poređenju sa ostalom decom ima jači motiv
postignuća, tešnje je vezano za porodicu i ume da sarađuje, savesnije je, odgovornije,
manje je agresivno i lako pruža pomoć drugima.
Mlađoj deci (drugom, trećem ...) roditelji se obraćaju drugačije nego prvencu - njihov
odnos i način vaspitanja su pod uticajem prethodno stečenog iskustva. Mlađa deca su u
situaciji da moraju da uzimaju u obzir interese i želje starije dece, da bi opštila i slagala se
sa njima. U odnosima sa starijom decom mlađa stiču neophodne socijalne veštine i ona
su, otuda, u odnosima sa vršnjacima socijalno prilagođenija, komunikativnija, nego
prvenci.
307