RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

samoosećanje, intuitivno saznanje. Ali i to je dovoljno za preuzimanje uloge đaka u
sedmoj godini, odnosno za shvatanje uloge učitelja.
U periodu posle šeste godine, a posebno sa polaskom u školu, dete postaje svesno
svoje sposobnosti mišljenja, da misli o mišljenju (refleksija). Otuda Olport ovaj aspekt
samosvesti naziva "ja kao razumni rešavalac".
Poslednji aspekt u razvoju samosvesti vezan je za funkcionisanje formalnog
mišljenja, za dalekosežne namere i udaljene ciljeve, i zato Olport to naziva
"samosvojnim težnjama". Ovaj aspekt samosvesti je osnova integriteta ličnosti. U toj
fazi ličnost je svesna svojih mogućnosti i osposobljena je za autonomiju u odnosima sa
drugim ljudima.
Olport ističe da svih ovih sedam aspekata Ja čine "stanja jedne Ja relevantnosti koju
osećamo". Zato je smatrao da ih treba spojiti jednim imenom i odabrao je naziv
proprium, kojim obuhvata i Ja ,,kao objekat“ znanja i osećanja.
Formirano samosaznanje, Ja ličnosti, je subjektivni entitet koji omogućuje integraciju
opažanja, osećanja i misli o vlastitoj ličnosti. Ono omogućuje:
• samoposmatranje,
• zauzimanje distance u odnosu na sebe i svoje impulse,
• formiranje pojma o sebi.
Među najvažnije izvore stabilnosti "Ja osećanja" dolaze odnosi drugih ljudi prema
nama. Posle konflikta većina ima doživljaj konfuzije vlastite ličnosti. Takođe i nagla
popularnost može voditi konfuziji u doživljavanju vlastite ličnosti i neodgovarajućeg
ponašanja.
Ako je osoba u realnom životnom prostoru onda će JA biti najizraženiji deo tog
prostora. Međutim, egocentrični imaju JA bliže centru nego refleksivni, koji imaju JA kao
posmatrača. U jednom momentu mi smo svesni samo dela životnog prostora koji
obuhvatamo pojmom psihološka situacija.
Nalazi o verodostojnosti opažanja sebe ukazuju da se najtačnije opaža telesno Ja.
Nešto manje tačno opažamo kome "tipu" ljudi pripadamo po sposobnostima, navikama,
stavovima ... kakav nam je status u grupi, kako nas drugi vrednuju. Inteligencija se
doživljava suštinskijim delom JA, nego radne navike (marljivost). Svoje stavove i
vrednosne orijentacije više vrednujemo od znanja stečenih u školi.
Kad nastane kriza, kad ličnost izgubi imovinu, dragu osobu, socijalni status - jedni se
uz pridržavanje vrednosti i uverenja vraćaju u ravnotežu, a kod drugih ostaje samo strast
za osvetom.
Idealno Ja, predstava koju čovek ima o sebi u budućem vremenu, kad ostvari bitne
ciljeve, je značajan aspekt slike o sebi. Otuda i ima najviši nivo u hijerarhiji čovekovog JA,
Međutim, tek realna slika o sebi omogućuje čoveku da se približi idealu
samoaktualizacije. Ako čovek razvije potencijale koje ima i dobije priliku da ih primeni -
produktivan je, zadovoljan je, kreativan je; ako nema prilike da ih iskoristi - frustriran je u
znatno većoj meri nego čovek koji i nije razvio svoje potencijale.
Za funkcionisanje ličnosti i njenu motivaciju važno je da distanca između "idealnog
Ja" i "realnog Ja" bude u zoni narednog razvitka - da su ciljevi ostvarljivi uz ulaganje
napora i rešavanje date problem situacije. Takve osobe odlikuje formiran identitet i dobar
integritet ličnosti.
301