RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Očigledno je da se ovde radi o dugotrajnom kompleksnom procesu razvoja
(socijalizacije) ličnosti pa se nijedno izloženo shvatanje ne može prihvatiti kao ono koje je
u potpunosti obuhvatilo i objasnilo razvoj moralnosti.
I kod razvoja moralnosti može se govoriti o sazrevanju i učenju. Pijaže (1960) ističe:
"Svekolika moralnost sastoji se iz sistema pravila, a suštinu moralnosti treba tražiti u
poštovanju koje jedna ličnost traži za ta pravila". I kod razvoja moralnosti odigrava se
proces interiorizacije, na šta ukazuju istraživači koji tragaju za unutrašnjim regulatorima
moralnog ponašanja, kao što su: moralna svest, vrednosti, moralno suđenje. Njihovi
nalazi potvrđuju da je ispravno stanovište da se moralnost sastoji iz sistema pravila, a da
se suština moralnosti može odrediti posredstvom osećanja, suđenja i ponašanja ličnosti.
Pri tome istraživači ne zanemaruju i druge relevantne činioce, posebno se vodi računa o
spoljašnjim činiocima i okolnostima, pa se uz primenu multivarijantne analize dobijaju sve
validniji podaci.
Razvoj moralnih vrednosti dece i adolescenata
Novorođenče reaguje u skladu sa stepenom (ne)zadovoljenja svojih osnovnih
potreba. Neki autori to označavaju "nultom" fazom moralnosti - norme mu ne znače ništa.
U prvom detinjstvu preovlađuje hedonizam - dete teži da čini ono što mu pričinjava
zadovoljstvo; međutim, okolina reaguje prihvatanjem (nagrađivanjem) ili neprihvatanjem
(kažnjavanjem) njegovih postupaka što postepeno dovodi da se dete pri kraju ovog
perioda ponaša u skladu sa nekim opštim normama sredine. Ali ono još nema razvijeno
unutrašnje osećanje dužnosti, a bez moralne svesti nema ni griže savesti.
Dete u toku ranog detinjstva obogaćuje obrasce ponašanja koji se uklapaju u zahteve
sredine ali tek pri kraju ovog perioda počinju da se razvijaju pojmovi "dobar" postupak i
"rđav" postupak. Međutim, mnoge "dobre" ili "rđave" postupke neće sâmo primetiti ili
izdvojiti - ono ih tako shvata tek kad mu na to neko drugi posebno skrene pažnju.
Polazak u školu i potreba prilagođavanja normama ponašanja u novoj sredini
označava prekretnicu u socijalizaciji deteta. Dete se još više uklapa u grupne norme
ponašanja u školi i grupi vršnjaka. Oko desete godine počinje da shvata principe koji leže
u osnovi standarda ponašanja. Prvo se javlja verbalno razumevanje tih principa a zatim
se razvija sve snažnije unutrašnje osećanje pravde i dužnosti.
Vrednosti se određuju kao složene dinamičke strukture koje se formiraju i menjaju u
socijalnoj komunikaciji i izražavaju (pr)ocenu subjekta o svemu saznatom. U skladu s tim
su reakcije, pa su vrednosti izvor motivacije ličnosti. S obzirom da je određenje pojma
"vrednosti" još uvek predmet rasprave, ukazujemo kako je njihovo formiranje koncipirano
u taksonomiji za afektivno područje (Krathwohl et al. 1964). Na grafičkom prikazu (slika
112) ilustrovani su ciljevi i značenja pojmova u taksonomiji.
Autori daju hijerarhijski model vrednosti: primanje, reagovanje, vrednovanje,
organizacija i karakterizacija. To je prikaz procesa interiorizacije vrednosti, gde razvoj
teče po principu: od konkretnog ka apstraktnom. Pri tome se od početnih oblika
reagovanja, preko usmerene pažnje, interesovanja za saznato, procenjivanja, mišljenja,
stavova - stiže do vrednovanja i usvajanja vrednosti koje se konceptualizuju, organizuju u
sistem i na vrhu čine životnu filozofiju ličnosti.
Bitan atribut vrednosti je poželjnost ("usvajanje", "preferiranje" i "pristajanje uz
vrednosti"). Vrednosti imaju integrativnu funkciju jer formirani sistem vrednosti ima
funkciju "opšteg usmeravanja", što predstavlja osnovu doslednosti ponašanja ličnosti.
Autori nisu propustili ni priliku da vaspitačima ukažu na značajan element vrednosti:
293