RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

RAZVOJ MORALNOSTI
U svakom društvu postoje merila za pojedine vrste ponašanja. Svako društvo
proklamuje svoj moral kao bitan uslov društvenog i individualnog opstanka i razvoja. Pri
tome u nekim segmentima ponašanja društvo može biti strogo, iznad deklarisanih
zahteva, u drugim oblastima može biti veoma tolerantno. Slična dinamika postoji i u
ponašanju pojedinca.
Treba istaći da moralnost čini završnu sekvencu u razvoju ličnosti adolescenta, ne
samo sa vrednosnog već i sa psihološkog stanovišta. I ne samo da se javlja kao
sekvenca koja zahteva duži period za dostizanje relativne zrelosti, razvoj moralnosti se -
za razliku od drugih psiholoških dimenzija, proteže u duboku starost. Međutim, valja
naglasiti da raspadanje ličnosti ide u suprotnom smeru - od zadnjih instanci razvoja (a to
znači da je moralnost prva ugrožena; slično je i kod razvoja korteksa: neokorteks
poslednji dostiže zrelost a u slučaju bolesti obično je prvi ugrožen).
U teorijama psihičkog razvoja nalazimo različita shvatanja razvoja moralnosti.
Psihoanalitička teorija
Psihoanalitičko shvatanje razvoja moralnosti ističe da novorođenče nije ni moralno ni
nemoralno - tek sa kasnijim razvojem doći će do obrazovanja nadja (superega), sloja
ličnosti čiji se sadržaji sastoje od etičkih i estetskih normi. Po psihoanalitičkoj teoriji čitav
psihički život se zasniva na energiji libida koja se investira na mnogo načina, a vode je
princip zadovoljstva i princip realnosti. U početku dominira hedonistički princip a sa
razvojem sve se više uvažavaju realne okolnosti. Dakle, pokretači su pobude vođene
prvim (hedonističkim) a izvršenje je usmereno drugim principom (realnosti). U ovoj
dinamici funkcionišu i razvijaju se id, ego i superego. Biološki deo - id, pokreće motive;
psihološki deo - ego, izvršava samo deo zahteva. Neke ne dostiže zato što su objektivno
neostvarivi a druge "cenzuriše", odbacuje superego, socijalni sloj ličnosti. Analitičari kažu
da se ego nalazi između dva moćna gospodara: ida i superega. Normalno stanje je kad
se sva tri dela ličnosti nalaze u stanju dinamičke uravnoteženosti. Ego do izvesne mere
može "prerušavati" zahteve ili "omekšavati" norme superega - da bi ih realizovao.
Međutim, jače konflikte, ugroženost ega prati osećanje nesigurnosti, anksioznosti,
strepnje od dezintegracije ličnosti.
Kako se razvija superego? Na početku razvoja dete je "neutralno" u odnosu na
moralnost. Sa razvojem najpre se javlja primarni narcizam, a pri jačem investiranju libida
na objekte javlja se i "sekundarni" narcizam, u obliku "ego ideala" koji sadrži i mnoge
socijalne vrednosti. Dete "ulazi" u obrasce ponašanja i identifikacijom sa roditeljima. Uz
identifikaciju Frojd uočava razvoj Edipovog (Elektra) kompleksa. Kroz njegovo
razrešavanje rađa se superego koji upravlja moralnim ponašanjem pojedinca.
Anksioznost prati i sve docnije sukobe ličnosti sa svojim superegom jer to ona doživljava
kao pretnju sopstvenom integritetu. Frojd je dao klasično tumačenje razvoja moralnosti ali
će neopsihoanaliza manje naglašavati ulogu ida a više ega i superega, tj. učenja i
podražavanja.
Biheviorističko shvatanje
Bihevioristička teorija razvoja moralnosti polazi od učenja moralnosti (slično ostalim
ponašanjima) putem uslovljavanja i operantnog učenja, putem potkrepljenja -
kažnjavanja. Objektivista, dakle, smatra da kroz stalno procenjivanje dečjeg ponašanja, i
odgovarajućim odnosom prema pojedinim oblicima ponašanja (nagrađivanje ili
291