RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga i na pravi način -
to nije lako". Aristotelov izazov se nalazi u usklađivanju emocionalnog života sa
intelektualnim; problem nije u emocionalnosti već u tome kako emocije uključiti u
rešavanje problema i dostizanje vrednosti, umesto da se dešava obrnuta pojava.
Goleman kaže da je osnovna razlika između uspešnih i neuspešnih učenika u tome što
prve, u dobroj meri, na učenje pokreće intrinsička, unutrašnja motivacija (doživljaj
prijatnosti pri aktivnostima i rezultatima učenja); kod neuspešnih je unutrašnja motivacija
uključena samo pri aktivnostima koje nisu školsko učenje.
Goleman definiše emocionalnu inteligenciju oslanjajući se na Gardnerovu
(Gardner, 1993) kategoriju personalne inteligencije, odnosno na područja koja izdvaja
Salovej (Salovey, 1990), a to su:
♦ samosvest - prepoznavanje emocije u trenutku kada se ispoljava;
♦ upravljanje emocijama - sposobnost savladavanja i upravljanje emocijama;
♦ samomotivacija - emocionalna samokontrola, upravljanje emocijama koje vode
nekom cilju;
♦ empatija - prepoznavanje emocija kod drugih;
♦ umeće održavanja međusobnih odnosa, veština razumevanja tuđih emocija.
Blok (Block, J. 1995) za emocionalnu inteligenciju radije koristi termin "prilagodljivost
ega": samoodređivanje, kontrola impulsa, osećanje sopstvene vrednosti i socijalna
inteligencija.
Goleman ukazuje da programi koji podstiču emocionalno učenje mogu da počnu, ako
su dobro osmišljeni, već u drugoj godini (empatija, emocionalna samoregulacija). Tokom
predškolskog uzrasta mora se uvažavati emocionalni "raspored" razvoja (tempo
sazrevanja neokorteksa i stepen njegove interakcije sa potkornim centrima). Emocionalne
lekcije treba davati po spiralnom sistemu: na način koji odgovara dostignutom dečjem
razvoju. Na primer, svest o osećanju skromnosti javlja se u petoj godini (pre toga se deca
"hvališu").
Polazak u osnovnu školu je značajan trenutak dečjeg prilagođavanja uz pomoć
razvijajuće emocionalne inteligencije. U školama, koje primenjuju program emocionalnog
razvoja, deca u početnim razredima uče o samosvesti, prijateljstvu (druženju), donošenju
odluka; od četvrtog razreda da budu empatična i kontrolišu svoje nagone.
Za razvijanje samokontrole, obuzdavanje impulsivnog reagovanja i ljutnje, koristi se
postupak "signalno svetlo":
Crveno
Žuto
Zeleno
1. Stani, smiri se i razmisli pre nego što odreaguješ.
2. Iznesi svoj problem i reci kako se osećaš.
3. Postigni pozitivan rezultat.
4. Razmisli o mogućim rešenjima.
5. Unapred razmišljaj o posledicama.
6. Kreni i pokušaj da ostvariš najbolji plan.
Način na koji se veštine formiraju i atmosfera u kojoj se stiče emocionalna pismenost
- su ključne, od najveće važnosti. To znači da za realizaciju programa razvoja
emocionalne inteligencije vaspitači moraju biti posebno edukovani. Uz to moraju da uvide
i uvaže činjenicu da su kognitivna, afektivna i konativna svojstva učenika i preduslovi i
produkti uspešnog školskog učenja.
290