RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

ispitanika da biraju više potvrdan ili odrečan odgovor. Sastavljači o svemu ovome moraju
da vode računa i izbegnu "providna" pitanja. Test je manje precizan u merenju određene
pojave ako nisu zastupljeni odgovarajući uzorci indikatora varijable i zadataka, pitanja.
Nepravilna primena se javlja ako se ne poštuju procedure zadavanja i/ili ocenjivanja
testa.
Najčešći načini provere pouzdanosti testa su:
• "retest" model, izračunavanje korelacije uzastopnih merenja;
• model deljenja testa na dva dela (korelacija skorova ova dva dela);
• model dva paralelna testa i povezanosti njihovih rezultata;
• analiza stavki testa (ajtem analiza).
Test je osetljiv ili diskriminativan ako njime možemo izmeriti i male postojeće razlike
između ispitanika u osobini koju merimo. Osetljivost testa zavisi od njegove dužine (broja
stavki), kvaliteta (težine) zadataka, načina ocenjivanja rešenja.
Objektivnost testa je merna karakteristika koja se odnosi, pre svega, na
nepristrasnost ocenjivanja. Test je objektivan ako njime dobijeni rezultati zavise isključivo
od ispitanika, a ne od instrumenta ili ispitivača koji ga primenjuje. Ovo bi bilo određenje
najužeg značenja objektivnosti. Šire značenje se odnosi na podudarnost sudova koje
donosimo na osnovu mera na testu sa stvarnom psihološkom karakteristikom ispitanika
koju merimo.
Vrste testova
Klasifikacije se prave na osnovu velikog broja kriterijuma pa se može navesti i veliki
broj kategorija testova.
Prema predmetu ispitivanja testovi se dele na:
• testove sposobnosti,
• testove ličnosti.
• testove znanja,
• testove gotovosti ili spremnosti.
Najrazvijeniji su testovi sposobnosti, a među njima testovi za merenje inteligencije.
Veliki broj testova koji mere intelektualne sposobnosti konstruisan je u psihološkim
centrima gde su nastale pojedine teorije o strukturi intelektualnih sposobnosti. U skladu
sa tim shvatanjima sastavljene su baterije testova koje mere pojedine sposobnosti.
Testovi ličnosti služe za otkrivanje i merenje pojedinih osobina ili crta ličnosti. Oni se
mogu razvrstavati po varijablama koje mere i po načinu kako su konstruisani (od
inventara ličnosti do projektivnih testova).
Testovi znanja mere nivo znanja ili veština stečenih u okviru pojedinih oblasti. Mogu
biti normativni - ako se individualni rezultat ocenjuje na osnovu uspeha grupe u kojoj je
ispitanik, što čini individualni rezultat relativnim (prosečnim, ispod proseka ili iznad
proseka grupe); kriterijski - ako se individualni rezultat ocenjuje prema unapred
postavljenom kriterijumu (traženom nivou uspešnosti), pa ocenjivanje pojedinca ne zavisi
od rezultata drugih već od toga da li je dostigao kriterijum ili nije. (O testovima znanja,
njihovim odlikama i načinu izrade i primene videti u pedagoškoj psihologiji).
Testovi gotovosti ili spremnosti su kombinacija testova sposobnosti i znanja. Na
osnovu njihovih nalaza vrši se procena da li je dete spremno (zrelo) da pođe u osnovnu
školu ili da se uključi na neki sledeći nivo školovanja.
29