RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

interiorizacijom standarda vrednovanja. One se često, kao sastavne komponente, mogu
vezivati za interesovanja, stavove, vrednosti ili pojedine crte ličnosti.
U ovu grupu spadaju emocije koje se odnose na samoocenu: osećanja uspeh i
neuspeha, ponosa, srama, krivice i kajanja.
Osećanje uspeha prati subjektivnu samoocenu da je rezultat povoljan; nepovoljan
ishod izaziva osećanje neuspeha; obe ove emocije su povezane sa sopstvenim nivoom
aspiracije i motivom postignuća; to je razlog što se zadovoljstvo zbog uspeha i
nezadovoljstvo zbog neuspeha razvrstavaju u intelektualne emocije.
Osećanje ponosa javlja se uz doživljaj relativno visoke vrednosti svoje ličnosti ili svoje
uloge; obrnuto, osećanje srama javlja se uz svest o sopstvenim nedostacima ili
nedoličnim postupcima. Ove emocionalne reakcije mogu da se kod deteta jave tek kad se
formira psihičko Ja (treća godina); najpre se koriste spoljašnji socijalni standardi za
vrednovanje ponašanja a kasnije se samoocena vrši na osnovu interiorizovanih
standarda o ispravnom/pogrešnom.
Osećanje krivice javlja se kod osobe koja doživljava da se ogrešila o moralne norme
ponašanja; prati je "griža savesti". Psihoanalitičari je tumače kao oblik samokažnjavanja
koji se javlja zbog nesvesnih, potisnutih doživljaja koji nisu bili usaglašeni sa superegom.
Kajanje je neprijatna emocija koja se javlja kad se sećamo našeg ponašanja zbog koga
nam je "nemirna savest". Intenzitet ove emocije, vezane za ranija iskustva, uvećava svest
o nemoći da se rđavi postupci isprave.
Emocije koje se odnose na druge ljude su: ljubav, ljubomora, mržnja, prezir, zavist,
sažaljenje, divljenje, strahopoštovanje. Kreč i Kračfild daju "mapu" emocionalnih odnosa
prema drugim ljudima; to su kompleksne dispozicije - sentimenti: trajni afektivni i konativni
odnosi prema poznanicima (v. sliku 111).
Slika 111: Prikaz emocionalnih odnosa prema drugima (prema: Kreč i Kračfild, 1973)
Ljubav je sentiment koji sadrži osećanje naklonosti, nežnosti i privrženosti prema
osobi koja nas privlači, sa kojom se naše Ja u velikoj meri identifikuje. Kod dece se
naklonost za odrasle (majku) javlja u prvoj godini, a za drugu decu početkom druge
288