RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Tehnike psihološkog istraživanja
Tehnike istraživanja su posebni postupci koji se koriste pri prikupljanju, obradi i
prikazivanju podataka. Ovde će biti date tehnike za prikupljanje podataka.
Testovi
Testovi su jedna od najrazvijenijih i najčešće korišćenih tehnika. Psihološki test je
merni instrument sastavljen od niza zadataka ili problema, sistematski odabranih,
pomoću kojih se na objektivan način, na izazvanom uzorku ponašanja, ispituju (mere)
sposobnosti, osobine ličnosti ili znanje pojedinca.
Psiholozi u istraživanju koriste standardizovane testove. Da bi test bio standardizovan
merni instrument potrebno je da poseduje merne karakteristike: validnost, pouzdanost,
osetljivost i objektivnost, da ima standardizovano uputstvo za zadavanje i ocenjivanje i
norme za vrednovanje dobijenih podataka. Testove izrađuju specijalizovane institucije
angažujući tim stručnjaka koji nakon složene procedure izrade i standardizacije konačnu
verziju testa daju za upotrebu.
Merne karakteristike testa
Test je valjan ili validan ako zaista meri onu pojavu (varijablu) koju njime želimo da
merimo, a ne neku drugu. Psihološka merenja su posrednog karaktera pa se mora
proveriti da li test sadrži karakteristike i indikatore varijable koja se njime istovremeno
izaziva i meri. U dokazivanju valjanosti polazi se od ciljeva testiranja pa u skladu s tim
najčešća su tri načina dokazivanja valjanosti:
• valjanost sadržaja - test znanja treba da bude sastavljen od reprezentativnog
uzorka pitanja iz oblasti koju meri;
• prediktivna (kriterijum) valjanost - da li postoji značajna povezanost između uspeha
(rezultata) na testu i kriterijuma uspešnog obavljanja neke aktivnosti (uspeha u školi, na
poslu);
• hipotetička ili dijagnostička valjanost - u kom stepenu ispitanik poseduje kvalitet,
osobinu (construct) koju test izaziva i meri; odnos test - varijabla najčešće se dokazuje
korelacionom analizom, a za proveru koliko različiti testovi mere istu osobinu psiholozi su
konstruisali i koriste poseban postupak - faktorsku analizu.
□ U korelacionoj analizi sistematski utvrđujemo odnose među promenljivim, npr. između
inteligencije i uspešnosti u školi. Pozitivna povezanost ukazuje da se vrednosti obeju promenljivih
menjaju u istom smeru. Tako npr. učenici koja su postigli više rezultate na testu inteligencije imaju
visoku prosečnu ocenu uspeha u školi. Negativna povezanost pak znači, da se podaci na jednoj
promenljivoj menjaju u suprotnom smeru nego podaci na drugoj promenljivoj, npr. deca koja su na
testu neurotičnosti postigla više rezultate, na ispitivanju znanja iz pojedinih školskih predmeta
postigla su niže rezultate.
□ Faktorska analiza je korelaciona analiza kojom se skorovi raznovrsnih testova stavljaju u
međusobne odnose i izdvajaju faktori - koji su u osnovi različitih psihičkih aktivnosti. Faktorskom
analizom otkriva se struktura sposobnosti, struktura ličnosti - u faktorskim teorijama.
Pouzdanost testa odnosi se na stepen preciznosti merenja jedne varijable pomoću
odgovarajućeg testa. Test je pouzdan ili relijabilan ako uzastopna merenja istim testom
na istom uzorku daju isti rezultat.
Faktori koji smanjuju preciznost merenja mogu biti u: (a) uzorku ispitanika, (b) testu i
(c) načinu primene testa. Ispitanici kod testova ličnosti mogu biti skloni da daju "socijalno
poželjne" odgovore; kod alternativnih izbora Da/Ne (Tačno/Netačno) nađena je sklonost
28