RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

RAZVOJ EMOCIJA
Emocionalni razvoj je jedan od važnih procesa u razvoju ličnosti koji se odvija pod
uticajem faktora sazrevanja i socijalnog učenja.
Emocionalne reakcije prate sve naše doživljaje. Možemo reći da su emocionalne
reakcije psihički procesi kojim vrednujemo saznato, izražavamo subjektivni odnos prema
događajima, osobama i vlastitim postupcima. Pored subjektivnog (emocionalnog)
doživljaja ove procese odlikuju organske promene i emocionalno ponašanje. Ove
psihološke i fiziološke promene su u međusobnoj vezi. Kao dispozicije za ustaljene
načine reagovanja emocije čine složenu strukturu ličnosti koja se naziva temperament.
Katel za temperament koristi izraz “opšta crta ličnosti”, obuhvata “stilističke reakcije”:
karakteristične načine ispoljavanja ponašanja i odnosi se na brzinu, oblik, trajnost i
promenljivost reakcije.
Emocije su sastavni deo svih složenih dinamičkih dispozicija ličnosti: motiva, stavova,
vrednosti (vrednosnih orijentacija) i interesovanja.
Pre analize nalaza razvojnih psihologa o emocionalnom razvoju kod dece,
navešćemo koji se osnovni pojmovi koriste pri opisu emocionalnih reakcija.
Moguće je razlikovati više tipova emocionalnih reakcija:
• AFEKTIVNI TON - je najjednostavnija emocionalna reakcija izražena kao doživljaj prijatnosti
ili neprijatnosti; ova osnovna emocionalna reakcija prati sve naše doživljaje (kognitivne, konativne),
pa i složenije emocionalne reakcije.
• OSEĆANJA ili emocije su više izdiferencirani subjektivni aktuelni doživljaji (radost, žalost,
strah, ljutnja).
• SENTIMENT - je kompleksna dispozicija, složena emocija, trajni afektivni i konativni odnos
prema nečemu (drugoj osobi, nekom objektu, apstraktnoj ideji). Sentiment se određuje kako
objektom tako i centralnim afektivnim odnosom između ličnosti i tog objekta. Od stavova ga
razlikuje priroda i što, za razliku od stavova, sentiment ne zahteva racionalno obrazloženje.
Složenost sentimenta ilustruju osećanja prema drugima (na pr. sentiment ljubavi majke prema
detetu izaziva strah ili ljutnju u slučaju ugroženosti deteta, zavisno od toga da li opasnost još traje ili
je prošla).
• AFEKAT - je vrlo intenzivno i relativno kratkotrajno emocionalno stanje praćeno izrazitim
telesnim promenama i burnim reakcijama (bes, panični strah). Afekat često dovodi do "suženja
svesti" što ima za posledicu neobuzdano a ponekad i neuračunljivo ponašanje.
• RASPOLOŽENJE - je prijatno ili neprijatno emocionalno stanje, koje duže traje i malog je
intenziteta. Dominirajuća raspoloženja su psihička stanja karakteristična za određene tipove ličnosti
i temperamenta.
Psihološke teorije razvoja emocija
Jesu li emocije urođene ili se uče? Ako je i razvoj emocija pod uticajem sazrevanja i
učenja, kakva je uloga ovih činioca na javljanje emocija? Kakve su karakteristike dečjih
emocija? Ovo su samo neka od pitanja na koja psiholozi pokušavaju da nađu prave
odgovore. Na njih su davani različiti odgovori u istoriji psihološke misli.
Jedno od najstarijih objašnjenja emocija nalazimo kod grčkog filozofa i lekara
Hipokrata koji daje prvu klasifikaciju temperamenta na četiri osnovna tipa. On
temperament - ustaljeno emocionalno reagovanje pojedinca, dovodi u vezu sa
dominacijom, preovlađujućim uticajem jedne od četiri vrste telesnih tečnosti, to su: kod
kolerika (žuta žuč), sangvinika (krv), melanholika (crna žuč) i flegmatika (sluz - flegma).
Ova tipologija i danas se koristi, uz osavremenjeno objašnjenje da organsku osnovu
temperamenta čine nervni sistem i endokrini sistem. Ajezenk je (1965) uspostavio
279