RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

(1998)8 kaže da se razvojni psiholozi sve više okreću tom periodu jer se u toku i ishodima
njegovog razvoja "krije tajna" uspeha i neuspeha u školskom dobu.
Inteligencija i pol - su bili nezaobilazno pitanje studija koje su ispitivale uticaj polnih
razlika na psihički razvoj. Analizom svih dostupnih radova ustanovljeno je da se u
preadolescenciji, bez posebnog tretmana, kod mladića brže razvijaju perceptivne (P) i
spacijalne sposobnosti (S), a kod devojaka verbalne sposobnosti (V); u oba slučaja te
nastale razlike se zadržavaju i u kasnijem periodu. Međutim, na prosečnim merama
inteligencije nema značajne razlike između polova (Maccoby & Jaclin, 1977). I u
studijama kod nas nisu nađeni uticaji polnih razlika na razvoj inteligencije (Ivić i sar.,
1976).
Individualne razlike u intelektualnom razvoju se često prikazuju klasifikovanjem
ispitanika prema količniku inteligencije (tabela 38).
Tabela 38: Klasifikacija ispitanika prema visini umnog količnika
Kategorije IQ
Vrlo visoka inteligencija 130 i više
Visoka inteligencija 120 - 129
Visok prosek 110 - 119
Prosečna inteligencija 90 - 110
Nizak prosek 80 - 89
Granična inteligencija 70 - 79
Mentalna zaostalost: - blaga 55 - 69
- umerena 40 - 54
- teška 25 - 39
- potpuna ispod 25
Mentalna zaostalost obuhvata kategorije koje imaju umni količnik niži od 70. Uzroci umne
zaostalosti mogu biti: organski (genetski i/ili teratogeni faktori), socijalni (izolacija), psihološki
(emocionalne blokade). Osobe sa blagom umnom zaostalošću nauče, uz teškoće, da čitaju i pišu;
obuče se da rade jednostavne poslove, nisu upadljivog ponašanja; započinju izgradnju operacionog
mišljenja ali ostaju na nivou konkretnih operacija. Osobe sa umerenom zaostalošću nauče da se
samostalno hrane i odevaju ali ne dostižu opismenjavanje; mogu da ovladaju praktičnim
repetitivnim poslovima i uz pomoć okoline brinu o sebi. Teška umna zaostalost ograničava sve
oblike učenja; ovakve osobe, uz specijalno vežbanje, nauče elementarni govor i navike kojima
zadovoljavaju osnovne potrebe. Osobe sa umerenom i teškom umnom zaostalošću ostaju na
preoperacionom mišljenju (kompleksivnom, ireverzibilnom). Potpuna umna zaostalost zahteva
stalnu brigu i nadzor takvih osoba; one ostaju u okviru senzomotornog nivoa razvoja.
Problemi merenja inteligencije u razvoju
Golton je, još pre uvođenja Bine-Simonove skale, predložio da se individualne razlike
na testu inteligencije određuju pomoću normi: klasifikovanjem rezultata za grupu istog
uzrasta i određivanjem relativnog položaja pojedinca u grupi, na osnovu njegovog skora,
na skali percentila, standardnih skorova - odnosno na skali normi kako je ona data.
Bine je uveo drugačiji princip procenjivanja inteligencije: utvrđivanjem razvojnog
stupnja (mentalnog uzrasta), na kom stepenu razvoja je inteligencija pojedinca. Štern je
pojmu mentalni uzrast dodao pojam hronološki uzrast i dao formulu za dobijanje količnika
inteligencije (IQ = MU/HU ⋅ 100).
8 Venger, L. A. (1998): Predgovor knjizi: Psihički razvoj predškolske dece, autori - Đačenko &
Lavrentjeva, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
276