RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

(3) Faktor edukcije. U osnovi ovog faktora su sposobnosti za rešavanje problema koji
zahtevaju uviđanje.
(4) Količina efikasnih informacija u trajnoj memoriji. Od ovog faktora zavisi uspeh u
rešavanju onih problema za koje je neophodno ranije iskustvo.
Osnovna razlika između psihometrijskog pristupa i Pijažeovog učenja je: za statistički
pristup inteligencija je samo jedan produkt mentalnog funkcionisanja; za razvojni pristup
inteligencija je mehanizam individualnog razvoja. To je za Dž. Tarner (1977) razlog da
najviše prihvata Pijažeov kognitivno-razvojni pristup koji shvata inteligenciju (invarijantnu
funkciju) kao adaptaciju na sredinu pri čemu se stvaraju i/ili kvalitativno menjaju
kognitivne (promenljive) strukture i u završnom stadijumu kognitivnog razvoja dostiže se
formalno operaciona inteligencija.
Shvatanja o razvoju inteligencije
Razvojnu psihologiju inteligencije u poslednjim decenijama posebno su privlačili
problemi početka, brzine i toka razvoja inteligencije, determinante razvoja i doba
dostizanja intelektualne zrelosti.
Počeci inteligencije
Koji oblici dečjeg ponašanja se mogu smatrati ispoljavanjem ove funkcije -
inteligencije? Na osnovu longitudinalnog proučavanja razvoja inteligencije Nensi Bejli
ukazuje da se ne može sa sigurnošću zaključiti kroz kakve oblike ponašanja se, u prve tri
godine, ispoljava ova funkcija. Statistička istraživanja nisu našla značajnu povezanost
između ponašanja na ranom uzrastu i kasnijih ponašanja; do 20. meseca uspeh deteta
objašnjava "senzomotorna živost", od 20. do 40. meseca dominira faktor "perzistencije" a
posle 48. meseca faktor "manipulacije simbolima". Ne može se govoriti o postojanju iste
sposobnosti na svim uzrastima. Intelektualne funkcije koje ispituju testovi najsrodnije su
između susednih uzrasta; što su deca starija to tačnije možemo, prema nađenom IQ,
predviđati buduće rezultate (tabela 36).
Tabela 36: Koeficijenti korelacije između mera IQ na raznim uzrastima
Uzrasti (u godinama)
Uzrasti (poređenja) 2 3 4 6 7 8 9 10 12
r sa IQ u 10 god. . 37 . 36 . 66 . 76 . 78 . 88 . 90 - . 87
r sa IQ u 18 god. . 31 . 35 . 42 . 61 . 71 . 70 . 76 . 70 . 76
Pijaže u svojoj teoriji govori o počecima razvoja inteligencije u senzomotornom
periodu. Četvrta faza ovog perioda, od 8. -12. meseca, označava početak a peta faza
(12. -18. m) razvoj senzomotorne inteligencije. Kao kriterije koji služe kao merila početaka
intelektualnih činova Pijaže koristi:
• razlikovanje sredstva od cilja (neku prepreku treba savladati na putu do cilja);
• pojava intencionalnosti (postojanje namere da se dođe do cilja);
• svrsishodna koordinacija više shema radnji i nastajanje novog složenijeg ponašanja
koje rešava problem situaciju.
Pijaže: "Shemom radnje ćemo nazvati ono u jednoj radnji što se može prenositi, uopštavati i
diferencirati sa jedne situacije na drugu ili, drugim rečima, ono što je zajedničko u različitim
ponavljanjima i primenama jedne radnje" (1990, str. 14).
272