RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

RAZVOJ INTELIGENCIJE
Pojam i vrste sposobnosti
Sposobnosti su osobine pojedinca koje omogućavaju da se neposredno izvedu
telesne i/ili mentalne operacije sa uspešnim ishodom u datoj situaciji.
Sposobnost podrazumeva izvršnu mogućnost, da se zadatak, operacija za rešenje
zadatka, može obaviti sada, ako su dati potrebni uslovi - nije potrebno dodatno vežbanje.
Pojedinci se prema sposobnostima znatno razlikuju - što se vidi iz razlika u nivou i
kvalitetu koji postižu u istim aktivnostima.
Perceptivne (opažajne) sposobnosti
Termin "perceptivne sposobnosti" odnosi se na sposobnost razlikovanja raznih
kvaliteta, intenziteta i odnosa među dražima u okviru jednog čulnog modaliteta. Ljudi se
razlikuju u pogledu opšte osetljivosti, tj. sposobnosti da registruju i odrede vrstu draži
raznog stepena intenziteta (od jedva primetnog do maksimalnog). Neki kvaliteti draži
mogu se utvrditi sa više čula (kvalitet, kvantitet, oblik, odnos).
Psihomotorne sposobnosti
Psihomotorne sposobnosti su sposobnosti izvođenja mišićnih pokreta (motornih
radnji) koji zahtevaju brzinu, preciznost i koordinaciju: spretnost prstiju, spretnost ruku,
mirnoća ruku / tremor, koordinacija pokreta delova tela, senzomotorna koordinacija,
sposobnost održavanja ravnoteže, tačnost, snaga i fleksibilnst pokreta.
Od vrste aktivnosti zavisi važnost pojedinih aspekata navedenih psihomotornih
sposobnosti.
Intelektualne sposobnosti
Intelektualne sposobnosti odnose se na uspešnost u obavljanju onih aktivnosti koje
odlikuje složenost, neutemeljenost u ranijem iskustvu i težina zadataka. One se angažuju
bilo da otkrivamo poznato u novom, nepoznatom okruženju, bilo da shvatamo novi odnos,
bilo da odvajamo bitno od nebitnog, bilo da stvaramo novo.
Psiholozi su saglasni u oceni da u okviru saznajnih i adaptivnih procesa ličnosti stoji
unutrašnji opšti faktor koj nazivaju inteligencijom.
Pojam inteligencije
Inteligencija je sposobnost snalaženja u novim situacijama ili problem situacijama u
kojima za rešenje nije dovoljno staro iskustvo; do rešenja dolazi uviđanjem bitnih odnosa i
veza u datoj situaciji i konstruisanjem sredstava rešenja. Ovo određenje je samo pokušaj
da se iz brojnih definicija inteligencije izdvoji ono što im je zajedničko.
Tarner (Turner, 1977) prikazuje različite pristupe u određivanju pojma inteligencije i
autore grupiše po kriteriju kako definišu pojam inteligencije. Po tome osnovu ona izdvaja
četiri shvatanja koja inteligenciju određuju kao:
• produkt ili postignuće: testiranja, mišljenja, intelektualnih procesa (Galton, Binet,
Burt);
• svojstvo intelekta koje poseduje pojedinac: koje određuje njegov načine mentalnog
funkcionisanja (Spearman, Thurstone, Guilford);
269