RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Načini otkrivanja poremećaja u školi
Praksa pokazuje da je za konačnu dijagnozu najpovoljnije vreme drugo polugođe u
drugom razredu. Međutim, učitelji mogu preko manifestacija poremećaja u govornom
ponašanju da ih uočavaju od dolaska deteta u školu na osnovu sledećih manifestacija u
toku učenja čitanja i pisanja:
• učenik ne uspostavlja vezu između slova i glasa (čitanje i pisanje);
• zamena slova, znakova: r b, 6 9 (čitanje);
• premeštanje slova: no - on, dok - kod (čitanje);
• gutanje slova (čitanje);
• umetanje slova (čitanje);
• izostavljanje slova (pisanje);
• učenik ne zna da pročita šta je napisao (pisanje);
• pisanje kao odraz u ogledalu (pisanje).
Kod jednog broja učenika javlja se funkcionalna nepismenost - nesposobnost
razumevanja teksta.
Učenik dostiže pravu pismenost kada je sposobnost dekodiranja automatizovana,
kada automatski teče traženje i pronalaženje smisla pročitanog, kad uz čitanje teče
misaoni proces i vrednovanje (emocionalno doživljavanje) - kada se u proces
čitanja/pisanja uključuje čitava ličnost.
Posebnu grupu poremećaja izazivaju povrede korteksa (slika 101).
Slika 101: Nivo funkcija u centralnom nervnom sistemu (ulaz - integracija - izlaz)
Afazija se određuje kao bilo koji poremećaj sposobnosti potrebnih za formulisanje ili
razumevanje govornih simbola, koji je posledica organskih oštećenja centralnog nervnog
sistema. Senzorna afazija, slepilo za reči ili gluvoća za reči, je nesposobnost
razumevanja reči ili zaboravljanje značenja reči. Motorna afazija je nesposobnost
izgovaranja reči. Agrafija je oblik motorne afazije koji se ispoljava kao smanjena
sposobnost pisanja.
266